«Ми не делимо свеце према националности»

Православна Црква Молдавије је једна од већих аутономних Цркви Московске Патријаршије. Број православног становништва Републике Молдавије, која је канонска територија ПЦМ, према разним проценама достиже најмање 96% од укупног броја становништва земље. Историја многих храмова и породица Молдавије траје више столећа и испуњена је именима великих светитеља Божијих, подвижника на земљи и поштованих у целом православном свету.

На жалост, у последње две деценије односи између Русије и Републике Молдавије, су више пута пролазили кроз тешке периоде. О томе какве мере предузима Православна Црква Молдавије у циљу очувања духовног јединства народа Русије и Молдавије и борбе са савременим изазовима, за портал «Православие.ru» говори митрополит Кишињевски и целе Молдавије Владимир (Кантарјан).

***

Фото: www.mitropolia.md

– Од срца сам захвалан Свjатеjшем Патријарху Московском и целе Русије Кирилу за честитке које ми је упутио поводом овог незаборавног и за мене значајног датума.

Мислим да су ми љубав према Цркви пренели моји родитељи. Отац је био верник, а мајка је од детињства редовно посећивала цркву.

И као ђакон и као свештеник био сам рукоположен у Успенском катедралном сабору града Смоленска, где сам укупно провео осам година. Затим сам служио у Черновцу, такође катедралном сабору, где сам био секретар епархијске управе, а после тога су ме позвали у епископску катедру Молдавије.

– Владико, реците нам какав је данас положај Православне Цркве у Молдавији?

– Православна Црква у Молдавији заузима прво место међу конфесијама. Наравно, молимо се да останемо на том месту, али то нам угрожава ЕУ. Молдавија је сиромашна земља и принуђена је да узима стране кредите. Дајући нам кредите, ЕУ нам намеће и своје законе, који су у супротности са нашим духовним и моралним традицијама.

Сада се Молдавија труди да уђе у ЕУ. Увођење безвизног режима за наше грађане условљава се доношењем закона о недискриминацији мањина. Закон је одличан, али у њему постоји и одредба: забрана дискриминације гејева и лезбејки. И када ми то прихватимо, изволите: пасош у руке и путуј у Европу. Али, православци у односу на ову одредбу никако не могу да буду равнодушни. Молићемо се да Господ да разума властима и да они донесу исправну одлуку.

Молдавија је увек била православна земља, мада и код нас постоје секте, као што су баптистичка и адвентистичка. А недавно су, без знања Православне Цркве Молдавије - и чак без саветовања са њом, власти регистровале Лигу муслимана. У складу са законима Републике Молдавије, 30 дана од објављивања регистрације религиозне организације, на државном сајту може се изразити протест и анулирати регистрација. Десило се да је одговорни чиновник одмах по регистрацији те муслиманске организације напустио радно место. Тако се званична информација појавила на сајту тек после истека 30 дана. Ми смо почели да протествујемо, али су нам рекли: "Немате право: рок је истекао". Морали смо, ради разјашњена ситуације, да сазовемо Синод Православне Цркве Молдавије и да на њега позовемо премијера. Он је обећао да ће ту ситуацију законски регулисати.

Наравно, ми ћемо протествовати, јер још увек памтимо заслуге наших предака, који су страдали под турским јармом, памтимо судбину православних светиња. Ја све време говорим нашим руководиоцима: сада сте ви на власти, али, пре или касније, напустићете своје положаје, а последице ваших садашњих одлука, могу бити веома кобне за будућност Молдавије; зар стварно желите да у историју наше државе уђете као негативци?

– 25 маја ове године Синод Православне Цркве Молдавије донео је одлуку о формирању комисије за канонизацију светаца Молдавије. О којим подвижницима ће, пре свега, бити речи?

– Велики број подвижника вере и побожности, који су живели у Молдавији, канонизован је од стране Руске или Румунске Православне цркве. Код нас нема новомученика, зато што је у Молдавији био период великих антирелигијских прогона за време Хрушчова: совјетска власт је затварала цркве у периоду од 1957 до 1962 године. Али у нашој цркви су служили свештеници, који су у име Христа страдали за време глади у Молдавији, пред рат, када су оне који су нелојални совјетској власти, слали у концлогоре у Сибир. На празник Свете Тројице служили смо опела у част 70-годишњице тих догађаја. Наравно, треба темељно проучити документацију која је везана за тај трагичан период историје и због тога сам се већ неколико пута обраћао Министарству унутрашњих послова.

Према постојећим подацима, у то време је 46 људи страдало баш због вере, а не зато што су били богати сељаци. Желимо детаљно да проучимо њихов живот и дело, како би припремили и доставили те податке комисији за канонизацију при Светом Синоду Руске Православне Цркве - да би они били достојније слављени у лику светаца. Међу страдалима било је и свештеника и обичних људи.

– Да ли ће бити уведено празновање Сабора молдавских светаца, као што је, на пример, празновање у част Сабора белоруских светаца?

– Празновање Сабора молдавских светаца је већ уведено, али из неких разлога још увек није укључено у црквени календар. Још 2004 године обратио сам се патријарху Алексеју са молбом да благослови празновање Сабора молдавских светаца 1/14 октобра. Истог дана завршава се празновање у част Покрова Мајке Божије, а такође иконе Мајке Божије "Гербовецке" - то је највећа светиња православне Молдавије. Свjатеjши Патријарх је потписао ту молбу.

– Да ли у Молдавији обележавају тај празник?

– Да. Ми не делимо свеце према националности - ово су Румуни, а ово Руси. Постоје богоугодници, који су се прославили у Молдавији, а који су по националности Румуни; има и оних који су били грађани Руске империје. То су и преподобни Паисије Величковски, и великомученик Серафим (Чичагов), који је служио у Молдавији од 1907 до 1914 године и који је 1937 године био стрељан на Бутовском полигону.

– Данас многи грађани Молдавије живе у иностранству, па и у Русији. Њихове судбине су различите: неки почињу да раде код несавесних послодаваца, који их обмањују користећи се њиховим лошим знањем језика. Неки чак почињу да се баве и криминалом, а неки једноставно нестану. Да ли митрополија брине о тим људима?

– Молдавски народ је веома вредан - говорим о свима који живе на територији Молдавије, а то су и Молдовљани и Румуни и Бугари. У последње време многи наши суграђани одлазе на рад у иностранство, пре свега у Италију, зато што су италијански и молдавски језик слични - у просеку, већ после два месеца молдовљани скоро сасвим чисто говоре италијански језик. Такође, они раде и у Грчкој, у Португалији, Француској, Шпанији,... И наравно, одлазе и у Русију.

На жалост, светска економска криза веома негативно се одразила на Молдавију. Поред тога, Молдавија и Русија немају баш добре односе, а за то су одговорни поједини политичари. Наравно, молимо се да Господ уразуми те људе, и да они схвате колико су важни и корисни, за наше православне народе, добросуседски односи између Молдавије и Русије.

– Да ли се већ зна где ће се то подворје налазити?

– То је храм у Черниговској улици, посвећен Светима Михаилу и Феодору, Черниговским чудотворцима. То је цео један комплекс, чији је део одређен за Општецрквену аспирантуру и докторантуру, који носи име светих апостола Ћирила и Методија, а део комплекса се налази преко пута. Локација је веома добра, зато што је то центар Москве.

Већ сам поделио своју радост о формирању подворја са Молдовљанима који живе у Москви, између осталих са нашим познатим писцем И.Друце, композитором Е.Дога, певачицом Н.Чепрага, и многим другима. Они су спремни да помогну благоустројству храма и надају се да ће га посећивати у будућности.

Такође, планирамо да при подворју формирамо правно одељење и отворимо "врућу линију" за људе који, дошавши из Молдавије у Русију, имају било какве проблеме. Рекли сте већ да многи од њих поштено раде, али да их понекад послодавци обмањују и не плаћају. Претпостављамо да ће се људи, који су доживели такву неправду од стране несавесних послодаваца, обраћати нама. Спремни смо да им помогнемо: да им обезбедимо храну, да их привремено сместимо код нас, а правно одељење ће се потрудити да реши проблеме који су се код наших миграната појавили.

– У јесен се очекује посета Свjатеjшег Патријарха Московског и целе Русије Кирила у Молдавији. Да ли је познат прелиминарни распоред и маршрута његове посете?

– Свjатеjши Патријарх Кирил је посећивао Молдавију неколико пута док је био митрополит. Сада је први пут посећује као патријарх. Наш народ веома воли патријарха и очекује његов долазак. Мислимо да ће патријарх у Молдавију стићу увече 8 октобра, после богослужења у Тројици-Сергијевској лаври на дан празновања преподобног Сергија Радонежског. 9 октобра треба да се уз учешће патријарха служи литургија у катедралном сабору града Кишињева. Ако нам временске прилике дозволе, литургију ћемо служити на саборном тргу, под отвореним небом. 10 октобра планирана је посета двема епархијама: Јединецкој и Бељцкој. Ти епархијски центри нису далеко од Кишињева. Трећег дана планира се посета Унгенској епархији и Кагуљско-Комратској - то је аутономна област Гагаузија, где ће се поставити обележје за духовни центар. На крају, 12 октобра могућа је посета епархијама Придњестровској, Тираспољско-Дубосарској, града Бендере и освештавање новог Преображенског сабора Тираспоља. То је, наравно, план у општим цртама, чекамо сагласност Свjатеjшег Патријарха.

Ми се у Молдавији са радошћу припремамо за те дане и надамо се, да ће патријарх Кирил имати могућност да се детаљно упозна са савременим животом православног народа Молдавије.

Са митрополитом Кишињевским и целе Молдавије Владимиром
разговарала Олга Кирјанова