У Великој сали Руског дома 9. октобра је био приказан играни филм Глеба Панфилова „Романови – крунисана породица“ (2000.), један од најбољих филмова на ову тему, који је интересантан не само у вези интерпретације историјских догађаја и убијања породице цара Николаја II, већ и као дубоко филозофско разумевање онога што се десило са царским породицом.
Изложбу су отворили директор Руског дома Михаил Денисов и потпредседник Руске фондације за културу и саветник генералног директора Националне фондације за подршку носилаца права Лариса Назарова.
Непроцењива сведочанства војне храбрости и оданости императору појавили су се пред јавношћу у Руском дому на страницама старих војних албума, који је имао сваки пук царске гарде, јер по традицији покровитељ гардијског пука био је један од чланова краљевске породице.
Њихови портрети, заједничке фотографије цара Николаја II и царевића Алексеја током различитих посета војске и ратних бродова красили су насловне стране ових албума који су постали за нас данас драгоцени историјски извор.
Посебно, трагично звучи тема одлазка руске војске, принудног одвајања од Отаџбине – на фотографијама последњих руских бродова, који су напустили Крим: „Збогом, Отаџбино…“, на фотографијама, које су потписали официри емигранти: „Још ћемо се вратити…“ Важно је напоменути да је међу експонатима било и неколико докумената и фотографија које су припадале официрима који су емигрирали у Србију, а касније у Америку. На ове експонате историчар уметности и главни чувар архиве Руске фондације за културу Олга Земљакова је скренула пажњу публике приликом обиласка изложбе и детаљно испричала о „српском“ трагу сваког експоната.
Током вечери посетиоци изложбе су се упознали са женским музичким портретима династије Романов из циклуса музичара Антона Рубинштејна, који је сјајно одсвирала лауреат међународних конкурса, пијанисткиња Јулија Стадлер.
Изложба је изазвала велики и искрен интерес српске интелигенције и руске диаспоре, међу посетиоца је било доста потомака руских емиграната. Своје утиске посетиоци су забележили у „Књизи утисака“:
„“Мој покојни таст, отац мог покојног мужа и деда моје деце, 1917. године на једном од истих бродова је напустио Русију и дошао у луку Зеленика на Јадранском мору…“
„“Хвала вам руска браћо, што чувате од заборава Светие мученике породицу Романов…“
“"Ми, Срби, са посебним осећањима љубави и захвалности мислимо на цара Николаја II, никада нећемо заборавити оно што је учинио за нас. …“
„“Хвала вам за чување историје коју сте нам донели у овим истинитим документима …“
Размена мишљења и утисака је настављена 11. октобра у Малој сали Руског дома за време „округлог стола“ посвећеном изложби, као и другим пројектима Руске фондације за културу и активностима Националне фондације за подршку носиоца права, о којим је испричала PR-директор фондације Јулиа Ивањина.
Преводиоци током „округлог стола“ били су студенти Београдског Филолошког факултета, за којих такав догађај, наравно, био је користан у вези језичке праксе и историјског знања.
Активна дискусија не само о историјским и уметничким аспектима изложбе, али и о питањима оживљавања монархије у Русији и судбини различитих реликвија руске историје, показала је живо интересовање српске јавности за историјске и савремене догађаје у Русији.
Поред захваности организаторима изложбе, која нас је подсетила на трагичне и славне тренутке руске историје и Првог светског рата, битна је била реч једног од посетилаца, као доказ о памћењу српског народа на дубоко и свето српско-руско јединство: „Хвала Великој Светој Русији што својом изузетном храброшћу спасила нашу српску земљу“.
Станислава Разумовскаја
