Средином XIV века у непроходној шуми у околини Ростова подвизавао се монах Теодор. Он је качио корпе на дрвећу дуж пута и пролазници су се досећали да недалеко живи отшелник, па су у корпе стављали хлеб и милостињу. Теодор је храну и новац делио сиромашнима.
Кад су отшелници рашчишћавали место за манастир јавили су им се Борис и Глеб у војничкој одећи обасјани зрацима светлости и рекли су: «Радите! Бог и сви свети неће напустити ову обитељ, и ми ћемо бити овде да помогнемо онима који дођу после вас.» Кнезови-мученици су уверили монахе у своју подршку и више пута су помагали приликом грађења.
Преподобни Теодор је био први старешина манастира. Умро је 22. октобра 1409. године. Преподобни Павле је био његов наследник и упокојио се доживевши дубоку старост.
