Горловка, 27. јул 2015.г.
На годишњицу „крваве недеље“ – дана кад су први пут бомбардовани стамбени квартали у центру Горловке – на молбу грађана служен је парастос мирним становницима који су погинули у оружаном сукобу. Без обзира на то што је био радни дан, код споменика жртвама необјављеног рата који је подигнут на Булевару Победе дошло је на стотине људи. Многи нису могли да задрже сузе.
Парастос су служили клирици Богојављенске саборне цркве. По завршетку богослужења у краткој беседи грађанима се обратио протојереј Виктор Шинкарјов. Он је истакао да је за преминуле најдрагоценија наша молитва за њих и свима је пожелео да у нашој земљи што пре завлада мир, преноси сајт Горловске и Славјанске епархије.
После парастоса становници Горловке су указали пошту погинулима минутом ћутања. Ђаци из градских школа су рецитовали стихове написане у сећање на ове догађаје. Становници су на спомен-камен положили цвеће и плишане играчке – за време оружаног сукоба у Донбасу у Горловки је погинуло 15 деце од 10 месеци до 17 година.
У недељу, 27. јула 2014. године у 12:35 први пут је бомбардован центар Горловке. Пројектили РСЗО „Град“ испаљени су са стране украjинске воjске по главним улицама града – Булевару Победе, Булевару Лењина, Улици Гагарина као и парку Славе. Усред нерадног дана овде се налазило мноштво људи, шетала су деца. Тог дана је погинуло преко 20 мирних становника међу којима је било дете од десет месеци, а број рањених је по различитим показатељима долазио и до стотине. У Горловки је завладала паника, на стотине људи је у брзини покушавало да напусти град на све могуће начине.
Од тог дана који становници Горловке сад називају искључиво „крвава недеља“ гранатирање града је постало стално. Становници који су остали у граду сваког дана су по неколико сати проводили у подрумима кријући се од ватре. Неколико стотина људи се преселило у доњи храм Богојављенске саборне цркве. Људи су спавали и на поду храма. Овде су добијали храну и сву потребну медицинску помоћ. Паљба је по Горловки отварана практично непрекидно у току наредна два месеца.
Данас, на годишњицу трагичних догађаја, грађани не само да се сећају тог дана, већ се плаше и нове ватре. Чак и сад, у данима објављеног примирја на крају града скоро сваког дана и даље гину људи. Овај дан за људе који су се окупили око споменика није био само дан туге због погинулих, већ и дан заједничке молитве за престанак рата.