Свештеник у униформи аустријског поштара

У граду Браунауу на Ину, родном месту Адолфа Хитлера, Срби су највећа мањинска заједница, а отац Далибор Брнзеј обавља два посла – врши верску службу и запослен је у државној пошти.

Преуређена католичка црква у којој се обавља православна служба (Фотографије Лична архива)

Од понедељка до петка отац Далибор Брнзеј ради као поштар у државној пошти Аустрије. Суботом и недељом скида поштарску униформу и навлачи свештеничку одору, служећи у Цркви Светог апостола јеванђелисте Марка, у родном месту Адолфа Хитлера.

Град Браунау на Ину, са око 20.000 становника, у којем се родио вођа нацистичке Немачке, ослобађа се туробне прошлости. Један од доказа новог живота града јесте то што је Србима, као најбројнијој мањинској заједници, омогућено да користе стару католичку цркву. Према процени оца Далибора, у граду и околини живи око 5.000 наших људи који раде у две огромне ливнице алуминијума, хемијском гиганту и фабрици за производњу мотора за мотоцикле.

– Наши радници су дошли у Браунау још за време Тита, по међудржавном уговору између СФРЈ и Аустрије и сада овде живи четврта генерација Срба. Али долазе и млади, па Моцарт штрасе чак и Аустријанци сада зове Кобиље штрасе, по селу из којег су се овде преселили готово сви млади. Недавно је у градском музеју отворена изложба о животу Срба, изложени су њихови кофери и личне ствари које су доносили, као и бројни предмети које су сачували, као драге успомене из завичаја – каже за „Политику” свештеник Далибор, чији је животни пут крајње необичан, попут људи који долазе на његове службе.

Камен из Маутхаузена испред Хитлерове куће

Рођен је пре 38 година у граду Решици, у румунском Банату. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду 1999. године за време НАТО бомбардовања. Духовни отац био му је Радован Биговић, а после мастер студија у Араду и Понтификалном оријенталном институту при Ватикану, у чин ђакона рукоположио га је ондашњи владика аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић. По благослову тадашњег администратора Епархије аустријско-швајцарске, епископа бачког Иринеја, служио је у српским православним црквама у Немачкој, где је живео и радио. И такође, био – поштар.

Потом је упућен у парохију у Браунауу на реци Ин, најмлађу у Епархији аустријско-швајцарској, јер су Срби у том граду затражили да исповедају своју веру. Надлежни епископ господин Андреј извршио је рукоположење оца Далибора уочи Светог Николе, 18. децембра 2016. године. То је био важан догађај не само за српску заједницу већ и за градске власти и локалне медије. Рукоположењу је присуствовао и председник округа Браунауа Георг Војак, представници католичке и евангелистичке цркве.

– Сачувавши традицију, наши људи сада се окрећу цркви. Неки од њих постали су с временом угледни лекари, председник за културу у градској општини је Србин, а наша заједница се годинама окупља око два фолклорна клуба и једног фудбалског – ФК „Балкан”. Али, недостајали су им црква и свештеник. Зато је задовољство бити свештеник овде, јер су Срби били удаљени од наше цркве и са њом су имали контакт само кад долазе на годишњи одмор у родна села. Oве године смо први пут прослављали Ђурђевдан, први пут је прослављен и Свети Сава, људи ме зову на славе, питају за савет. У цркви имамо људе који сјајно свирају хармонику и после литургије се окупимо, свира се хармоника и певају наше песме. Најчешће „Тамо далеко” и „Одакле си селе”... Имали смо већ неколико крштења, а заказано је још неколико. Православни живот се враћа, у црквеној порти имамо четири кошнице са пчелама и производимо парохијски мед. Црква има 12 чланова црквеног одбора, црквењака и десетак жена које певају у хору – прича свештеник којег је добро упознао читав град.

Необично је за Аустријанце што православни свештеник ради два посла, поштански и духовни. И радо га слушају док говори о својој породици, супрузи Јасмини и осмогодишњем сину Илији, који су дошли заједно са њим.

Отац Далибор Брнзеј на литургији

Свештеник са две одежде најављује да ће се од следеће године у градским школама учити православна веронаука и српски језик. Преласком моста преко реке Ин, на служење у цркву долазе и Срби из немачког града Симбах, којих је такође све више. Буде их око седамдесетак на служби сваке недеље.

Недалеко од цркве налази се војно гробље где су сахрањени Италијани, Руси, Аустријанци, али и неколико Срба из Првог светског рата, које је вртлог историје довео на саму аустријско-немачку границу у логор, а потом их осудио да вечно обитавају у граду са тешким бременом.

На Видовдан отац Далибор служи помен нашим настрадалим војницима. И док то чини, па онда разноси пошту и обавља верску службу, размишља о чудним путевима Господњим. Недалеко од цркве налази се Хитлерова родна кућа која је затворена. Ипак, страни туристи долазе да се фотографишу испред ње, али градске власти чине све да се потисну успомене на нацистичког вођу који је читав свет желео да претвори у концентрациони логор. Од 1989. године одржава се помен жртвама рата и нацизма испред Хитлерове родне куће. Захваљујући иницијативи тадашњих градских челника, испред куће у којој је нацистички вођа живео до своје треће године, постављен je гранитни камен, допремљен из озлоглашеног концентрационог логора Маутхаузен, са уклесаном поруком: „Мир, слобода и демократија – Никада више фашизам – Опомињу милиони настрадалих”.

Прва литургија на Ускрс 2015. године

Данашња парохија Браунау првобитно је била у саставу парохије Линц, која је основана 1969. године, а касније у склопу парохије Гмунден, oд 1992. до 1994. године. Прва литургија у Браунауу је служена на Ускрс 2015. године, а редовна богослужења су почела првог новембра 2015. године. Званично оснивање Црквене општине и парохије Светога апостола и јеванђелисте Марка је уследило крајем новембра 2015. године, благословом епископа аустријско-швајцарског Андреја, на иницијативу верног народа са ових простора.