Летопис чудеса Светог Праведног Симеона Верхотурског

„Свети Праведни Симеоне, моли Бога за нас!“ – изнова и изнова, под сводовима храмова Верхотурја и Меркушина, поред кивота са моштима Светог Праведног Симеона Верхотурског, покрај његове гробнице са исцелитељским извором, одзвањају ове речи пуне вере и наде. И нико са тог места не одлази, а да његове молитве нису саслушане... Пренос моштију Светог Праведног Симеона из Меркушина у Верхотурје се слави 25. септембра. Честитамо вам овај светли празник и желимо да кроз молитве праведника Господ испуни све ваше добре молбе! Данас објављујемо нова сведочанства о чудесима која су се десила кроз заступништво овог свеца.

Сведочанства благодатне помоћи по молитвама Светог Праведног Симеона Верхотурског

Мој муж се тешко разболео после инфаркта. Добио је водену болест, на десној нози су му се појавиле гнојне ране за које нису помогалае никакве масти. То му је причињавало неподношљиве муке. Почела сам усрдно да се молим Праведном Симеону Верхотурском и мазала ране уљем. И десило се чудо! Ране су зарасле! Како смо захвални Господу, Пресветој Богородици и нашем вољеном Симеону!

Маргарита Черкасова

***

Трагедија ме је довела у храм у Зеленој Рошћи. На петом месецу трудноће сам изгубила сина. Дијагноза је била туробна: чак и у случају успешног лечења, због урођене мане на материци побачај је известан. На семинару сам се упознала са једним православним лекаром и он је препоручио да започенм лечење од душе и да идем у цркву. Тако сам се обрела у Зеленој Рошћи. Таман у то време је требало да се одржи ходочасничко путовање. Мене као да је Бог погледао – знала сам да треба да идем! У Верхотурју сам целивала мошти праведника, у Меркушину сам се поклонила његовој гроници, молила сам се, молила... А после сам поверовала да ћу упркос свему имати дете. Трудноћа је тешко текла, постојала је стална опасност од побачаја. Али сам ја пила водицу из светог извора и мазала њом свој стомак и молила се Светом Симеону. Прошло је годину дана, поново је дошао мај и вратила сам се у Меркушино да се поклоним Праведном Симеону са новорођеном девојчицом у рукама.

Јелена Мирончикова, Јекатеринбург, мај-јун 2005. године

***

Од рака сам се излечила 1997. године. Донела сам водицу из Меркушина, пила сам је на празан стомак и утравала на болно место исту водицу. И када су ми поново урадили биопсију тој грозној дијагнози није било ни трага. Медицинске препарате сам престала да пијем. 2006. године сам задобила компликовани прелом леве ноге (билатерални прелом глежња). После четворочасовне операције одмах сам почела да пијем водицу. И захваљујући томе стала сам на ноге већ кроз 4 месеца и самостално без штака проходала (лекари су обећали оздрављење ноге тек кроз годину дана). Сви у мојој породици су почела да поштују Светог Праведног Симеона када су видели моја исцељења. Повела сам целу породицу и пријатеље, колеге у Меркушино, Верхотурје, Актај. Саветујем свима да верују и да не сумњају да се Свети Праведни Симеон моли за нас!

Љубов Ивкина, 1954. годиште, Нижњи Тагил

***

Пре нешто више од 10 година ми је отекла мрежњача и подвргла сам се операцији. По Божијем Промислу руку су ми допале новине у којима је писало о помоћи Светог Симеона Верхотурског код очних болести. Са молитвом на уснама сам отишла на операцију и скоро једина од свих који су се оперисали сачувала сам вид. Лекари су били забезекнути.

Олга, Краснојарск, јун 2007. године

***

После повреде десне руке задобијене у децембру 2005. године, прсте сам тешко могао да савијем, скроз су били отекли. Због бола нисам могао да држим чекић у руци. У априлу 2006. године рука је наставила да ме боли, није се зацелила. Помазао сам је светим уљем са гробнице Праведног Симеона Верхотурског и дао сам Господу завет да ћу отићи на поклоњење у Меркушино ако болест прође. Кроз неколико дана бол је прошао и оток на прстима је спласнуо. Крајем априла, почетком маја 2006. године био сам у Меркушину, пио сам свету водицу са извора Праведног Симеона и био код његових моштију у Верхотурју.

Олег Клабуков, 37 година, Нижњевартовск, мај 2006. године

***

Моја мама, раба Божија Зинаида, добила је гангрену палца на нози. После прегледа лекар је рекао да је операција непоходна. Мама се усрдно молила Светом Симеону Верхотурском и болест је одступила. Лекар се веома дивио. Слава Богу за све!

Маргарита, 28. јануар 2005. године

***

Пила сам воду освештану на гробници Светог Симеона после операције карцинома дојке. Хвала Богу, излечила сам се, осећам се добро, могу да радим.

Марија Абељдајева, 72 године, Санкт Петербург

***

Муж моје другарице је упао у саобраћајну несрећу, био је у коми. На православном сајму сам купила за њега комплет са светом водицом и светм уљем, освештеним код моштију Светог Праведног Симеона Верхотурског. Давали смо болеснику свету водицу, молили смо се, уљем смо му мазали шавове на глави. Лекари су се просто чудили његовом брзом опоравку и како су му брзо зарасли шавови. После те несреће он се обратио Богу, постао је верник.

Олга, 53 године, 2005. године

***

Отац моје другарице има болест очију – глауком. Читали смо акатист Праведном Симеону, капали смо водицу на захваћено место и мазали га светим уљем. Када је поново дошао на преглед код очног лекара отказали су му већ планирану операцију.

Наталија, Минск, 2006. године

***

Случај помоћи нешм унуку Александру. Када је имао месец и по дана Сашењки су поставили дијагнозу путем ултразвука – неразвијеност левог кука. Ми смо замолили да се служи водосвјатни молебан Светом Праведном Симеону. Мазали смо овом водицом његову ногицу и уз молитву му давалаи да је пије. Прошле су три недеље и кук се потпуно развио за тако кратки период!

Татијана, Краснојарск, јун 2006. године

***

Зовем се Људмила Головина, рођена сам 1948. године, крстила се 1980. године, али због тога што цркве код нас на селу није било нисам ишла у храм све до 1997. године, када сам се тешко разболела. Позвала сам свештеника да нам дође у кућу. Он ме је исповедио, причестио и посаветовао ми да идем у цркву. На крају ми је дао свето уље Симеона Праведног којим сам се мазала. Патила сам од несанице, притиска, била сам малаксала. Три месеци нисам радила због болести. Када сам почела да се мажем уљем здравље ми се вратило. Читам молитву Светом Праведном Симеону два пута на дан и сматрам га нашим покровитељем, главним заштитником и молитвеником за нас грешне!

Село Лесној, август 2006. године

***

Била сам у Меркушину 9. септембра, дошла сам до гробнице свеца ослањајући се на штап, плашила сам се да клекнем, нисам могла то да учиним јер сам осећала јак бол у ногама. Али сам свеједно одлучила да клекнем. Целивала сам гробницу и молила сам Светог Праведног Симеона за духовну корист и за исцељење ногу. И тог трена сам осетила снагу у ногама, тада сам други пут пала на колена и целивала гробницу. И трећи пут сам клекла већ без помоћи штапа. Лако сам се дигла и наставила без штапа.

Монахиња Симеонија, Јекатеринбург

С руског Александар Ђокић и Ана Ведјајева