Патријарх александријски Теодор II на Косову и Метохији

-Слобода се налази се у крви и у самим костима нашим. Зато, децо моја драга, у своја срца чувајте отаџбину своју-поручио Патријарх александријски Теодор II у Дечанима

Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II, је у уторак, 26. Септембра, у оквиру званичне посете Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви, посетио и манастире Пећку Патријаршију и Високе Дечане на Косову и Метохији. После поклоњења светињама Пећке Патријаршије Блажењејши г. Теодор II, у пратњи Свјатјејшег г. Иринеја и чланова делегација Александријске Цркве и Српске Патријаршије, посетио је манастир Високи Дечани. Првојерарха древне Александријске Цркве дочекао је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије са свештенством и монаштвом пристиглим са свих страна ове Епархије. У овом важном историјском догађају учествовали су и ученици и професори богословије Свети Кирило и Методије у Призрену, као и верници из неколико метохијских места.

Крај отвореног кивота са моштима Светога Краља Стефана Дечанског, је служена Доксологија уз многољетсвије уваженом госту. Епископ Теодосије је у свом поздравном слову изразио велику част и радост поводом посете Патријарха александријског, говорећи о Епархији рашко-призренској, историји, њеним светињама и страдању народа у новије време. Владика је рекао да је на просторима Епархије рашко-призренске утемељена прва српска држава од стране светородне лозе Немањића, благочестиви цареви су је украсили црквама и манастирима које су биле и увек остале духовни центри саборности народа Божјег.

-Простор наше Епархије вековни је симбол нашег распећа, али и нашег васкрсења-рекао је епископ Теодосије. Ту се свети кнез Лазар на Видовдан 1389. на Косову Пољу супротставио османским освајачима и изабравши Царство Небеско, задобио је мученички венац. Та битка је остала запамћена као наша Голгота, али и место духовне победе и завета нашег верног народа Господу Христу. Свети великомученик Лазар Косовски је изашао у бој, да би првенствено бранио своју веру, цркве, манастире и свој народ, знајући да је царство земаљско за малена, а Небеско увек и до века. Овом еванђељком филозофијом напајале су се све потоње генерације православних Срба, који су подносили и дан данас подносе страдања због своје вере, имена и опредељења. Где год погледамо путујући кроз ове напаћене и благословене просторе видећемо трагове древних манастира и испосница где су просијали бројни подвижници, као што су свети Јоаникије Девички и Петар Коришки, али и где су пострадали за Христа многи знани и незнани мученици, од првомученика древне Улпијане из другог века Флора и Лавра, до најновијих новомученика монаха Харитона и јеромонаха Стефана. Данас је наша епархија по ко зна који пут у историји опет на Голготи. Само у последњих осамнаест година уништено је 150 храмова и манастира, већина нашег верног народа је протерана са својих огњишта, многи су пострадали, гробља и светиње су оскрнављене.

-Зато блажењејши владико, - наставио је владика Теодосије, - са трепетом и љубављу доживљавамо вашу посету, као још једно духовно окрепљење у овим годинама искушења, јер сама Ваша црква, Александријска, коју је утемељио Свети Апостол и еванђелист Марко, Својим постојањем и делима, нама је светли пример, јер живо сведочи да тамо где је присутно страдање, ту се умножава и благодат. Нека сте нам добродошли у Епархију рашко- призренску на многаја и благаја љета.

Патријарх Теодор II је отпоздравио владици Теодосију, потврђујући дубоку духовну везу између две сестринске Помесне Цркве. Он је навео две ствари које показују љубав и братство са Грчком, а то су реч Метохија (црквена земља), и Рашко-призренска епархија. Александријски Папа и Патријарх је посебно говорио о значају монаштва од древних времена у Египту наглашавајући да је монаштво душа Цркве.

- Чињеница је да су неки епископи, који су били рашко- призренски, касније устоличени као архиепископи александријски, као што је пример Свети Герасим Паладас. А ако погледамо историју великих патријаршија цариградске, јерусалимске, александријске, видећемо да су њихов понос, њихова нада и утеха управо били манастири. Брате Теодосије, црква без манастира је заправо једно тело, један организам, који нема кисеоника. Сутра ћемо, по старом календару, подићи Часни Крст, славити Крстовдан и свако ће бити почаствован својим крстом. Србија на својим плећима и на својим грудима носи и диже крст током читаве историје, али увек постоји и васкрсење и радост. Држите се предања, чувајте историју и увек дижите заставу Исуса Христа - рекао је Патријарх александријски Теодор II.

Захваљујући се Патријарху Српском Иринеју на дочеку, Патријарх Теодор II је рекао:

- Свјатјејши Патријарше Србије, захваљујем се и благодарим, што ми пружате оволику радост као и мојој пратњи. Прекосутра свако одлази у своју кућу, али у нашим срцима ће постојати сладост ове посете. Радујем се што пред собом видим младе људе, децу, која поју овако лепо. Имајте увек своја срца жива за Христа. Испружајте руке, поздрављајте људе и дајте наду и сведочење да је Христос радост и мир.

Оцу Сави, игуману Дечана, Патријарх Теодор II је пожелео да Господ благослови његово братство:

-Свети игумане, нека Господ благослови твоје братство, да их видите као птице небеске и да се, као што је говорио Свети Сергије Радоњешки, радује ваше срце. И свете мошти које се налазе у овом кивоту да су благослов за твоје братство.

Братство манастира је у манастирској трпезарији припремило трпезу љубави за патријархе, свештенство и монаштво, а деца из Гораждевца и Осојана су отпевала химну ,,Боже правде“ и песме ,,Пећка кандила“, ,,Суза Косова“ . Патријарх Александријски им се захвалио на песми и рекао да сваки човек који живи на овој планети лије сузе и љуби своју отаџбину:

- Слобода, како у Србији, тако и у Грчкој, налази се у крви и у самим костима нашим. Зато децо моја драга, у своја срца чувајте отаџбину своју. Порашћете и постаћете људи зрели, велики. Тада молим вас, да мислите на све народе на земљи, а изнад свега у свом срцу чувајте своју отаџбину. Када се будем вратио на континент где сам у мисији цркве, и када будем видео милионе деце, ја ћу тада мислити на вас. Јер сва деца света су иста, тако лепа и тако чиста.

Пожелевши деци да буду добри ђаци, Патријарх Теодор II је рекао да је живот један воз који врло брзо јури. А да деца треба да буду они који ће успети да уђу у тај воз, ради добробити отаџбине. Још их је посаветовао да воле своју Цркву, јер ће их Господ тако стално благосиљати.

У име Епархије, манастира Дечана, у име деце и народа српског у целини,   владика Теодосије је александријско Патријарху подарио књигу,, Задужбине Косова“ која ће га сећати на ову посету.

-Наш народ никад није страдао тако, као што страда у овоме времену на овом сатаништу, у 21.веку-рекао је на крају Патријарх српски г. Иринеј обраћајући се Патријарху александријском Теодору. - Ову децу коју сте чули и народ који је овде присутан је остатак остатака српског народа на Косову и Метохији. У моје доба кад сам овде био, град Призрен је имао 18000 Срба, Ђаковица неколико хиљада, Пећ такође. Данас можемо да их пребројимо на прсте колико их има. Оно што су Грци доживели у Малој Азији, нажалост, ми доживљавамо овде, пред очима света и моћника овога света. Али наша нада је у Господа и у свете који у овим светињама почивају. Зато је и ова Ваша посета велики благослов за нашу земљу и наш народ.

Патријарси александријски и српски су у посрти манастира благосиљали народ и свештенство које је прилазило на благослов, да би у касним поподневним часовима, са својим пратњама наставили даље, ка Нишкој Епархији, где је по жељи патријарха Теодора прослављен велики празник Воздвижење Часнога Крста.