Литургијским сабрањем прослављен имендан Епископа Јоаникија

Светом Литургијом која је на празник Преподобног Јоаникија Великог, у петак 17. новембра 2017, служена у манастиру Ђурђеви Ступови, молитвено је прослављен овај велики угодник Божји и имендан Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.

Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва наше Епархије.

Празничном слављу присуствовао је бројни вјерни народ, гости и пријатељи древне немањићке задужбине, манастира Ђурђеви Ступови, који су молитвено учествовали у прослави имендана Владике Јоаникија и петнаестогодишњици његове епископске службе.

У својој архипастирској бесједи Преосвећени Епископ је говорио о гори Олимпу у Малој Азији, која је имала велики значај у историји хришћанске Цркве. Та гора је „постојала“ прије Свете Горе Атонске, јер су тамо били велики општежитељни манастири, скитови, испоснице и велики подвижници.

„Та је гора пјевала Богу кроз многе вјекове. Са те горе је и нама Словенима дошла јеванђељска проповјед. Свети Методије, старији брат Светог Кирила, био је неко вријеме монах, а касније и игуман једног манастира на гори Олимпу“.

„Са тог Олимпа је нама Словенима дошла свјетлост Јеванђеља Божјег. Отуда је нама дошла проповјед Христова преко Светих равноапостолних Кирила и Методија“, казао је Владика.

Прије њих, додао је Преосвећени Епископ, тамо су се подвизавали многи велики духовници, познати у нашем црквеном календару, а међу њима и Свети Јоаникије Велики.

„Могао је Свети Методије запамтити Светог Јоаникија, у питању је свега пет-шест година, затекао га је још живог на гори Олимпу или је нешто мало послије његове смрти дошао. Свети Јоаникије Велики је један од оних светитеља чији је живот, уз сва искушења и уз све проблеме које је носио, једна велика химна Богу Живоме, славословље Бога Живога. Живот у Христу, за Христа, са Христом и сва његова стремљења од младих дана била су према Христу Господу Искупитељу Спаситељу Животодавцу Васкрситељу“.

„Његова је она кратка, савршена молитва, савршено прослављање Свете Тројице Бога Живога Оца и Сина и Светог Духа: Надање је моје Отац, Прибјежиште је моје Син, Покров мој је Дух Свети“, бесједио је Његово Преосвештенство о Преподобном Јоаникију Великом, додајући да се сматра да је он ову молитву читао послије сваког псаламског стиха, јер су тада монаси, понајвише, држали Псалтир у рукама, молили се из Псалтира Давидовог, читали Свето писмо, освећивали свој ум, срце и цијело биће ријечју Божјом, удубљивали се у Свете Тајне наше свете вјере.

Прије него што је основао манастир Пресвете Богородице Свети Јоаникије Велики је имао виђење како тече свјежа, бистра вода и многе овце се напајају на тој води и напредују многа стада оваца, подсјетио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије на детаљ из Светитељевог житија.

„А када је он са својим братством подигао манастир Пресветој Богородици, тај је манастир постао утјеха и прибјежиште и окрепљење многим хришћанима, онима који се хране ријечју Божјом, истином, правдом Божјом, Светим Тајнама Христовим. То је духовна паша и духовна храна“.

„Па и ми хришћани не треба да нам буде понижење када се зовемо стадом Христовим, заједницом словесних оваца, а то горди људи овог свијета извргавају руглу, немајући појма о чему се говори, јер да би се казале дубље и значајније истине потребан је симболички говор“, поучавао је Његово Преосвештенство владика Јоаникије, честитајући данашњи празник Преподобног Јоаникија Великог, чијим молитвама да будемо укријепљени, оснажени, да нам дарује силу, да се Богу молимо, да добра дијела чинимо и идемо правим путем Божјим.

Током Литургије у чин ипођакона рукопроизведен је Дарко Ђерковић.
Протојереј-ставрофор Драган Ристић предао је Епископу Јоаникију, у име свештенства и монаштва, на дар панагију поводом 15 година епископске службе и имендана.

Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави. Благосиљан је и преломљен славски колач.