Црногорски Народни музеј избрисао Немањиће

Још нема објашњења за то што је чувена династија уклоњена из дела статута музеја на Цетињу

Рибница, родно место Стефана Немање (Фото Н. Ђурић)

​Од нашег сталног дописника

Подгорица – Узалуд су Немањићи владали Зетом скоро два века, а питање је и да ли се имао „рашта родити” у Подгорици њен родоначелник Стефан Немања – ових је дана осванула вест да је из статута Народног музеја Црне Горе ова династија избрисана и не помиње се ниједним словом.

Немањићи су избрисани из дела статута који обухвата истраживање, прикупљање, стручну обраду и презентацију музејских предмета који се односе на династије које су владале Црном Гором. Сви наши покушаји да од одговорних из музеја на Цетињу добијемо бар незванично објашњење били су узалудни.

„Избацивање Немањића, потирање и фалсификовање историје српског народа Црне Горе, протеривање ћирилице, српског језика, српских писаца из уџбеника, преименовање улица и безброј других потеза део су пројекта које власт спроводи све како би асимиловала Србе у новоцрногорце”, став је српске опозиције у црногорском парламенту.

Брисањем Немањића запрепашћен је и члан Црногорске академије наука и уметности др Зоран Лакић.

„Легенда каже да је своју историју Црна Гора почела као земља богова. Одиста, Црна Гора има „бескрајно много прошлости”. На бројним историјским раскршћима „алтернативна историја” нудила је своја тумачења. Бојим се да и у овом случају алтернативни историчари имају последњу реч. Иза њих стоји актуелна политика. Зато Подгорица више није Немањин град”, оценио је академик Лакић.

Човек који већ деценијама води битку за очување српског језика, професор Веселин Матовић, саопштио је да је брисање Немањића „само део културоцида који се спроводи над српским народом у Црној Гори”.

„Избацивањем Светог Саве, Теодосија, Доментијана, Јефимије, Стефана Лазаревића из наставног програма режим поручује да у Црној Гори нема српских писаца ни српског језика, а ни Српске православне цркве. То значи да нема ни српског народа, а неки би очигледно волели да га никад није ни било”, каже за наш лист Матовић. „Избачене су чак и епске народне песме ‘Женидба краља Вукашина”, „Косовка девојка”, „Марко Краљевић укида свадбарину”, „Деоба Јакшића”, „Ропство Јанковић Стојана”, „Хасанагиница””, наводи Матовић.