„Цр­ква“ - Ка­лен­дар Срп­ске Па­три­јар­ши­је за про­сту 2018.

Издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредик протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд, децембар 2017. године

Као и претходних и ове године Календар „Црква“, престижна публикација поучно-свечарског карактера, намењена верницима и свештенослужитељима Српске Православне Цркве излази за време претпразничких Божићних и новогодишњих празника. Црква као историјски засведочено тело Христово, освештала је географију и историју тварног света, а тако и календар као начин рачунања времена испунила искуством радости Христовог Васкрсења и остварене светости. Урођена човекова потреба да мери време, по знацима „светила малих и великих“, ставља на изазов његове астрономске способности које су увек одражавале математичко искуство дате епохе. Иако је „хиљаду година пред лицем Божијим као један дан“, време је за човека дар које он може да искористи да би постигао вечност.

Календар „Црква” и ове, као и сваке године, поред црквеног календара, даје преглед стања у централним црквеним телима и органима (Свети Архијерејски Сaбор, Свети Архијерејски Синод, Патријаршијски управни одбор), као и богословско-просветним установама (православни богословски факултети у Београду, Либертивилу и Фочи, Академија за уметности и консервацију у Београду, затим богословије у Београду, Призрену, Сремским Карловцима, Манастиру Крки, Фочи, Цетињу, Крагујевцу и Нишу).                                                                                                  

Поред овога службеног дела Календар „Црква“ за просту 2018. годину сумира и значајне догађаје из литургијско-благодатног живота Српске Православне Цркве у протеклој 2017. године, а таквих радосних тренутака није било мало. Према одлукама Светог Архијерејског Сабора и Синода обављена су устоличења митрополита дабробосанског Хризостома, епископа зворничко-тузланског Фотија, епископа милешевског Атанасија, епископа нишког Арсенија, епископа бихаћко-петровачког Сергија, као и хиротонија и устоличење епископа далматинског Никодима. Ово је све забележила Зорица Зец. Затим протођакон Игор Давидовић пише о диптиху светих помесне Цркве српског народа који је проширен за имена новопросијавших светитих. Свештена историја Срба, као „Новога Израиља“ обухвата сада и званично и Светог патријарха Пајсеја Јањевца (+1647), Преподобног игумана Стефана Троношког, Светог Јакова Арсовића Туманског, Свештеномученика Викентија Крџића Скопљанског, као и мученике Сурдуличке (1915), а затим и мученике Горњополимске, Величке и Пивске.

Историјски део календара, посвећен је јубилејима појединих личности и догађаја из српске црквено-народне историје; стогодишњици упокојења епископа бачког Митрофана Шевића (1854-1918), знаменитог архијереја старе Карловачке митрополије. Његова исцрпна биографија чита се из пера академика протојереја-ставрофора професора др Предрага Пузовића, декана Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду. Господа Немања Девић и Антоније Ђурић су своје текстове посветили стогодишњици завршетка Првог светског рата, са освртима на последице једне преломне епохе. Потписник ових редова се посветио стогодишњици страдања руске Свете царске породице Романов, као и стоседамдесетогодишњици одржања Мајске скупштине у Сремским Карловцима (1848) која је прогласила Војводину Српску и обновила патријаршијско достојанство у нашем народу северно од Саве и Дунава. Поучно-просветни текст протојереја професора др Љубивоја Стојановића „Наставник верске наставе као креатор културе дијалога у наставном процесу“ добро је дошао вероучитељима и хришћанским педагозима.

Високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, у протеклих неколико година са љубављу и приљежношћу уређује ово значајно синодско издање, које са радошћу чека да буде прихваћено у благочестивом дому, за црквеном певницом или на библиотечкој полици монашке обитељи или парохије. У односу на претходна издања, овај Календар делује још раскошније у лепоти своје ликовно-графичке опреме стога верујем да ће бити поуздано сведочанство црквеног живота за будуће генерације. Надамо се да ће парохијски свештеници, манастирски настојатељи и верни препознати вишеструку корисност оваквог издања Српске Православне Цркве.

др Радован Пилиповић