Активности Верског добротворног старатељства

Волонтери ВДС-а посетили Болницу за дечје плућне болести, Установу за децу и младе „Сремчица“ и Стационар у Диљској. Свети Никола обрадовао вишедетне породице.

Било је прохладно зимско јутро када су у недељу, 10. децембра 2017. године, пре посете Болници за дечје плућне болести и ТБЦ у саставу КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства дошли на свету Литургију у болничку капелу Светих Козме и Дамјана. Началствовао је протојереј-ставрофор Петар Лукавац, духовник КБЦ „Др Драгиша Мишовић“.

Простор болничке капеле је био само физички мали а тако велики на Божанственој Литургији на којој се заједно са својим свештеником верни народ усрдно молио Богу. Тако је узнео и величање: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот,..“ исписано у неколико речи и на иконостасу капеле да сваког ко уђе да се помоли, поготову раслабљеном због болести, подсети на величину и свемоћ Божју и охрабри да Му се с вером обрати и помоли. Прота Петар се у току богослужења помолио и за ово лечилиште, за милост, здравље, живот и спасење оних који се у њему лече и који лече.

Прота Петар је нагласио: -Данас имамо част да су нам дошли људи из наше Српске Православне Цркве, из Верског добротворног старатељства, организације чији чланови обилазе болесне и сиромашне и труде се да нахране масу гладних људи по целом граду. Данас су дошли да обиђу болесну децу која се овде лече и да на неки начин ту духовну снагу дају деци, да она осете да нису сами. И не само то, него да осете да снага духовна може много да лечи. Захваљујем у име своје и у име свих вас. Нека Бог да, да њихова мисија буде још боља и племенитија а ми да се свему томе радујемо.

Волонтери су затим заједно са протом Петром посетили децу која се лече у Болници за дечје плућне болести и ТБЦ. Деци су донели сезонско воће, мандарине и банане, „Светосавско звонце“ и „Православље“ за особље болнице и родитеље. Особље болнице их је све врло срдачно примило. Волонтери су овом приликом могли да обиђу само малу децу јер је међу старијом децом било случајева богиња па нису биле дозвољене посете. Родитеље и мало већу децу је обрадовао долазак свештеника, његов благослов, жеља за брзо оздрављење детета и иконице које је даривао, као и разговор са волонтерима. На сваком кораку у болници и у сусрету са особљем могло се видети да се о малим пацијентима, међу којима има доста беба, води велика брига. И да је присутна вера и жеља да онима који се лече и који лече у лечилишту овом помогну Бог и Свети Сава.

На Литургији у капели Светих Козме и Дамјана била је и једна девојчица у колицима. Василије Ковачевић који организује активности Милосрдне секције ВДС-а сазнао је баке ове девојчице да су јој потребна боља колица и одмах организовао све што је било потребно, тако да је мала Катарина је већ 13. децембра 2017. године добила нова и врло мобилна колица која је ВДС-у поклонио наш земљак, Србин који живи у Француској.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су 17. децембра 2017. године, на Детињце, Установу за децу и младе „Сремчица“. Неколико корисника радосно је дочекало волонтере на капији комплекса у коме се налази овај Дом у коме борави око 300 младих и деце с умереним, тешким и тежим интелектуалним сметњама. Исто тако радосно дечаци су помогли да се унесе јужно воће и средства за хигијену које су волонтери донели и госте одвели у велику салу где су наставили дружење.

Волонтере је врло љубазно дочекала и примила гђа Вања Аничић, дефектолог и васпитач. У знак пажње и захвалности ВДС-у је поклонила икону Васкрсења Христовог рад корисника Дома. Дечаци су гостима рекли да је слава Дома Свети краљ Милутин и показали икону Светок Краља коју је урадио њихов друг и наменски столњак специјално за славу, њихов рад. Ове године је на слави Дома био отац Серафим из манастира Свете Тројице - Бијеле Воде са групом „Србче“. Деца слушају њихове песме и гостима су пустили да песму „Србче пева Богу“.

Док је гђа Вања Аничић припремала послужење, једна девојчица је спонтано рекла: -То је најбољи васпитач, најбоља мајка на свету. Разуме нас као да смо њена деца.

На питање да нам каже нешто о свом послу гђа Вања је рекла: -У овом Дому сам двадесет година.

-Шта Вас држи да овде радите толике године, посао са овом децом и младима није ни једноставан ни лак?

-Љубав према њима.Чини ми се да је привилегија што могу да радим овај посао. То је мој унутрашњи осећај, не мисле сви исто. И ја сам овде сазревала, почела сам са децом кад су у били мали, поред мене су расли као моја деца и направили смо неку везу. Ушла сам и дубље у нашу православну веру. Та пажња за коју су они ускраћени, коју би имали да су у породици, а они немају породицу, а ви им ту пажњу и љубав пружите они то осећају. Њихове могућности су скромне, али то што могу да врате је велико. Они су ускраћени с једне стране, с друге стране мислим да су њихова осећања, њихова емпатија јачи него код деце која живе у породици. Господ једно ускрати, друго обогати. Неко не препознаје њихову чистоту, искреност, код њих нема лицемерја.

Гђа Вања је још рекла да је Свети краљ Милутин слава и заштитник Дома јер је он претеча социјалне бриге и заштите код нас. То нас је подсетило на житје Светог Краља у коме се каже да „не само што су се к њему стицали од свију градова, крајева и села, и из околних земаља, безбројни ништи, страни и потребити, хроми, слепи и губави, него је и он сам ишао ноћу тајно по народу и невидљиво за друге руком чинио издашну милостињу“.

Деца су са волонтерима разговарала и где је било потребно споразмевала се уз помоћ другова. Показивали су своје ликовне радове и пожелела да одиграју партију кошарке. То смо оставили за други пут јер је напољу вејао снег. Уз помоћ волонтера Филипа отпевали смо заједно неколико песма међу којима су биле песме „Божић, Божић благи дан“, „Ој Бадњаче, бадњаче“, „Постоји једно царство“.

Овом и свим другим посетама Милосрдне секције Верског добротворног старатељства волонтери својим ентузијазмом и љубављу желе да кажу и покажу да је у Цркви радосно и лепо. И они сами приликом ових посета могу пуно да науче. Као у овој посети Дому у Сремчици да деца која не могу да препознају и науче пуно тога што могу друга деца, осећају и препознају недостатак родитељске љубави. И да ова деца умеју веома добро да препознају љубав и пажњу коју им неко пружа и да узврате, најискреније и на најлепши могући начин.

Свети Никола је и ове године обрадовао многе вишедетне породице. Ђакон Бранислав Јоцић о овој акцији Верског добротворног старатељства је рекао: -Другу годину за редом Верско добротворно старатељство дарује вишедетне породице по угледу на Светог Николаја Чудотворца. Зато што је он ишао по својој епархији, ослушкивао потребе људи и према томе припремао дарове. ВДС је припремио 50 пакета за вишедетне породице у вредности од 234.190 динара. Сваки пакет садржи 25 килограма брашна, 10 килограма шећера, 10 литара уља и средства за хигијену: шампон, сапуне, судомил и прашак за веш.

У двориште Црквене народне кухиње и седиште ВДС-а у Француској 31 још од 21. децембра 2017. године пристижу родитељи вишедетних породица да преузму поклон пакете. Тако смо имали прилику да разговарамо са неколико родитеља. Један од њих је Горан Крсмановић, вероучитељ у Основној школи „Посавски партизани“ у Обреновцу. Он и његова супруга поред својих седморо деце имају и једно дете у хранитљељској породици о коме као о свом детету воде бригу. У овом малом дечјем царству су пет дечака и три девојчице. На питање како, што се у народу каже „састављају крај с крајем“ г. Горан је одговорио:

-Господ Бог се постара за све, брине о свему кроз добре, побожне људе који помажу. Јер Бог добро зна шта нам треба. Неки пут добијемо нешто за децу и да не знамо да нам то треба и тек касније схватимо да нам је то било потребно. Бог боље зна шта нам треба него ми. Кад то схватимо и кад му се препустимо онда нема бриге. Али морамо имати вере. Ако не верујемо да ће нам Бог помоћи онда узалуд све. Јер Бог од нас не тражи да бринемо шта ћемо јести, шта ћемо пити и у шта ћемо се обући него да се поправљамо и очистимо срце, а шта ћемо, јести... у шта ћемо се обући то ће нам се додати.

Господин Горан је још рекао да је његова супруга врло енергична и да стиже све као права српска мајка. Као што су биле наше жене које су изнеле велики терет јер су често у току бурне историјске прошлости морале да буду стуб породице, и отац и мајка и саме подизале своју бројну децу. Рекао је и да су друге мајке из вишедетних породица које он познаје, исто тако енергичне и пожртвоване. Господин Горан је поред свог поклон пакета понео још два пакета да их на путу до своје куће у Забрежју код Обреновца уручи вишедетним породицама код којих је једна мајка удовица.

Сасвим неочекивано, потпуно затечени упознали смо једну такву мајку, јер је прва особа која је после г. Горана ушла у двориште ВДС-а била управо таква енергична и пожртвована мајка, гђа Љиља Филиповић, мајка осморо деце. Рекла нам је: -Посветила сам се у потпуности деци и Бог ми је помогао. Пре десет година остала сам удовица, болест је покосила мог мужа. Ни од ког ништа не тражим. Чистим тридесет улаза и деца ми помажу. Имам већ и троје унучића. Али ми помоћ добро дође.          

Једна друга мајка која је дошла по пакет са ћерком нам је само рекла: -Врло је изненађујуће да постоји једна оваква организација која помаже људима. То је Божја помоћ кад неко примети да сте жедни, да вам је нешто неопходно, и онда добијете помоћ...

Срели смо овом приликом и оца шесторо деце, једно од њих је гимназијалац, четворо похађају основну школу, а најмлађе је беба од годину ипо дана. Он и супруга су високообразовани, психолози по струци, запослени су у државној служби. На исто питање како „састављају крај с крајем“ овај отац је одговорио: -Уз Божју помоћ боримо се. Ми смо својом вољом одлучили да оформимо вишедетну породицу. Трудимо се да за њу обезбедимо све што можемо. Нама изузетно значи помоћ наше Цркве у подизању наше деце. У економским околностима какве су тренутно тешко је са овим платама подизати децу и обезбедити им све што им је потребно и да развију своје способности и таленте.

На питање зашто су се одлучили за вишедетну породицу овај отац је одговорио: -Као израз наше жеље да оформимо заједницу љубави, да моја супруга и ја уживамо у радости подизање деце, а наше знање ће нам помоћи у њиховом подизању.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су 24. децембра 2017. године, на Материце, најстарије суграђане у Дому Стационару у Диљској. Волонтере је у Дому чекало пријатно изненађење, прави мали концерт музичке секције Дома на Материце. На репертоару је било више најлепших староградских песама, међу којима су биле песме „Ајде Като ајде злато“, „Где си да си мој голубе бели“, „Ој Мораво“ и друге, а на крају песма посвећена Пресветој Богородици „Ој Маријо славна“. Чланице ове мале групе су увежбано с великим задовољством извеле свој програм. Идеја за оснивање музичке секције Дома, у коју је свако добродошао, потекла је од гђе Иване Владимир, професора енглеског језика у основној школи и појца, која води секцију. Гђа Ивана пева у црквеном хору и изучава и веома воли певничко појање. Летос је волонтирала у Црквеној кухињи. Станује на Карабурми и рекла је да јој је било тешко да пролази поред овог Дома а да нешто не уради за оне који живе у њему. На наше питање шта је на то покреће одговорила је: -Љубав према Цркви и међусобна наша љубав, кроз заједничку молитву на светој Литургији, на јутрењу и вечерњем ми се молимо за цео свет. То сам схватила ишчитавајући на црквенословенском службе светитељима из Минеја, схватила сам јачину и лепоту сваке речи којима се светитељи славе и како нас упућују да живимо и волимо.

Стара познаница волонтера ВДС-а гђа Љиљана Живановић прочитала је песму „Уочи Усековања 2017.“ посвећену волонтерима Милосрдне секције и како је рекла „одрешила се на Материце“. Подсетила нас је и на стихове њене старије песме која говори о овом празнику. Своју песму „Отац“ и причу „Свитац“ прочитала је гђа Снежана Димић, која је учествовала на више конкурса литерарног стваралаштва геренотолошких домова из целе Србије и освајала награде. Волонтери су разговарали са корисницима Дома који су се окупили у трпезарији међу којима је био и јеромонах Серафим из Сремске епархије. Он је дијабетичар, однедавно је у Дому и веома се похвално изразио о терапеуту који је са њим вежбао тако да сад може да устане из колица и направи неколико корака. Са волонтерима је разговарао о животу у манастиру, о свом монашењу, како је добио име Серафим по Светом Серафиму Саровском, о молитви...

Волонтери су обишли и кориснике Дома по собама где је сваки сусрет прича за себе. Посебан утисак је оставила гђа Биљана Павлица, ведрог духа и лика као да нема осамдесет шест година. Павлица је њено девојачко презиме, отац јој је био свештеник у Двору. -Страдао је на Јадовну, бацили су га живог у јаму. А мајка се све надала да је жив. Говорила је: јавио би се и да је у мишјој рупи.

Као што волонтери обрадују оне које посећују у домовима социјалне заштите Града Београда дружењем и скромном понудом, најчешће воћем и црквеном штампом, тако и њихови корисници умеју да обрадују волонтере, као што су то приликом ове посете Дому Стационару у Диљској урадили његови корисници својом песмом и стиховима. И речима захвалности што њихова и наша Православна Црква мисли на њих и нису заборављени. А то уздарје и та захвалност и јесте нешто најлепше што подстиче волонтере Милосрдне секције Верског добротворног старатељства да недељом после свете Литургије одложе све друго и иду у ове посете.