Христос се рађа, славите!
Кад Створитељ виде да пропада човек којега сазда, сави небеса и сиђе…
Према Божијој заповести, годишњи круг спокојно и неумољиво иде животом и, као блиставе звезде, светле у њему подсећања на божанствену љубав – празници Господњи. И данас је Божић! И на овај велики празник ја се у име оца намесника и свих житеља наше древне свете обитељи обраћам речима срдачног честитања и поздрава нашем драгом владики и архипастиру, драгим оцима и свима вама, деци Божијој, која сте се окупили да укажете почаст овом дану.
Приђите данас сви и поклонимо се пред скромним јаслама, озареним божанственом славом, јер Богомладенац Христос овде почиње Свој крсни пут на земљи. Поклонимо се, јер је овде почетак нашег спасења, почетак наше вечности.
Пут, Истина и Живот – Христос Бог, дошао је у свет. Богомладенац је на земљу донео Свој мир и Христос Спаситељ је Својим подвигом кратког земаљског живота људима подарио мир Божији. Подвигом наше вере улази у наш живот овај Божији мир – божанствена љубав и божанствено милосрђе.
Зар се због тога, што се умањила наша вера, не догађа да се данас у пометеном свету који очекује недаће, помаљају два супротстављена лика – лик исмејане Божије љубави и разуларени смех ђаволске злобе? Зар није тачно да ова вражија злоба сада отима из Цркве људе у којима је љубав постала оскудна, јер брат престаје да разуме брата и син заборавља оца, а лик исмејане Божије љубави објављује смрт? Пријатељи моји, уплашимо се онога што видимо и притецимо Богомладенцу Христу у покајању и прозби, изливајући пред Њим тихе молитве. И Он ће, Господ наш и Бог, уразумити, обновити, и сачувати све нас, који смо Му завапили у несрећи.
Данас је Божић, дан почетка подвига Спаситеља света. Данас је дан испитивања наше љубави и верности према Њему. Нека чује свет како својим животом објављујемо истину: „С нама је Бог, разумите народи… јер је с нама Бог!“
Свима вама с радошћу честитамо велики празник Рождества Христовог! Господ Бог Христос се јавио у свету као Младенац повијен у пелене. И Мати-Дјева се погнула над Њим, задивљена пред несхватљивошћу тајне која се јавила у свету. Непорочна Мати, Дјева Марија, Која је послужила „великој тајни благочешћа“ у том тренутку је познала сву величину радости, јер је Човек и Бог дошао у свет. У том тренутку, то је знала само Она. Она Сама је истог тренутка са дрхтајем предосетила и сву дубину жалости крсног пута, којим се сада кретала с Младенцем на рукама.
Данас је дан достојног прослављања Пресвете Богородице, Непорочне Дјеве Марије, Која је послужила тајни ваплоћења Сина Божијег.
Мало је речи о Њој казано у Светом Писму, мало је догађаја из Њеног личног живота сачувало Предање. Међутим, иза сваког корака Њеног Божанственог Сина видљиво стоји Она, почевши од Његовог рођења и завршавајући Крстом на Голготи. Није нам тешко да замислимо величину Њеног изузетног материнског подвига по људској природи, али нам је теже да појмимо онај највиши степен чистоте и светости и васцеле самопреданости вољи Божијој, који су Је учинили „зором тајанственог дана“ и којима се Она приближила Самој Пресуштаственој Тројици, поставши Кћи Бога Оца, Мати Сина Божијег и Невеста Духа Светога.
Обећање Божије, дато још првим људима да ће доћи време и да ће се на земљи родити Спаситељ света, те да ће семе женино сатрти главу змије ђавола, није се одмах испунило. Човечанство је прошло дуг пут припремног очишћења и освећења, док се на крају није појавила Богоизабрана Отроковица, и док Ангели нису запевали Оваплоћеном божанствену химну, док небеса нису чудесном звездом објавила велики догађај, када је земља дала пећину а род људски Мајку-Дјеву, Која је испунила божанствени савет Свевишњег Бога.
Она слобода од греха, коју је достигла Приснодјева превасходно је била велики дар Божији и Њен лични подвиг љубави према Богу, јер је Њено срце од најранијег детињства увек било окренуто Богу. Завет Њених родитеља, дат на рођењу Кћерке да ће Је посветити Богу постао је и завет Њеног срца. Подвиг Њеног живота хранио се молитвама Њених родитеља, молитвама и надањима васцелог старозаветног човечанства, васцелог збора патријараха и праведника.
Циљ ваплоћења Сина Божијег је препород и обнављање света, уклањање свих последица грехопада из њега, васпостављање првоствореног Царства Божијег. Овом великом циљу послужила је Пресвета Дјева.
Њеним подвигом живота, молитве и љубави ми смо стекли вечно спасење. Према речима светог Атанасија Александријског, „Бог (се сада) назива нашим Оцем, јер се Логос (Реч) присајединио нашем телу, јер Син чини тако да Његов Отац постаје и наш Отац.“ Воља Њеног Божанственог Сина и Спаситеља света учинила је да васцели људски род постане чедо Мајке Божије.
Ово заиста неизмерно богатство стичемо вером, и добијамо овај скупоцени дар – Оца и Мајку. И како да из дубине верујућих срца не ускликнемо похвалне песме и химне Мајци Божијој, Пресветој и Пренопорочној Дјеви Марији: „Радуј се, светлости људског спасења, јутро благодати, вечери греха, првородна лучо срећнога дана, зрцало светости, скривени образе савршенства, потпуни идеале девствености. Радуј се, испуњење пророчанстава, опште надање људи, којима си Ти донела радост.“
О, Богомајко! О, Свеопевана! О, Владичице! Подари свима који Те призивају да Тобом достигну вечни дан и да Ти се поклоне пред лицем Твојим. Амин.
* * *
Молитва Пресветој Богородици
За шта да Те молим, шта да тражим од Тебе? Ти све видиш и све знаш: Сама погледај у душу моју и дај јој оно што јој је потребно.
Ти, Која си све претрпела, све победила – све ћеш разумети. Ти, Која си повила Младенца у јаслама и на Своје руке га прихватила са Крста, само Ти знаш сву висину радости и све бреме несреће.
Ти, Која си усвојила сав род људски, погледај и мене с материнском бригом. Из замки греха доведи ме код Сина Твога.
Видим сузу, која је лик Твој оквасила. То си је нада мном излила, и нека она опере трагове сагрешења мојих. Ево дошао сам, стојим и чекам да се Ти одазовеш.
О, Богомати! О, Свеопевана! О, Владичице! Ништа не тражим, само стојим пред Тобом. Само моје срце, јадно људско срце, изнемогло у чежњи за истином, бацам пред пречисте ноге Твоје, Владарко!
Подари свима, који Те призивају, да Тобом достигну превечни дан и да Ти се пред лицем Твојим поклоне.