Поука у Недјељу митара и фарисеја

Браћо и оци! Преблаги Бог, Који усхтједе и приведе нас из небитија у битије, поставио нас је у овоме свијету, као у школу, да научимо да испуњавамо Његове заповијести. Господ наш Исус Христос, када је послао у свијет свете Своје ученике и Апостоле на проповијед Јеванђеља Царства Својега, заповиједио им је: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио (Мт. 28:19,20). А какве нам је заповијести Он завјештао?

Наведимо неке, записане у Старом Завјету: не убиј, не чини прељубе, не укради, не свједочи лажно и друге, а у Новом Завјету (светом Јеванђељу) – неупоредиво узвишеније и важније. Тако, на примјер, закон Мојсијев говори да не убијамо, а Јеванђеље проповиједа да не само да не смијемо да убијамо, него чак и да се не гнијевимо, и не прекоријевамо једни друге (Мт. 5:21,22), те да се гнијевити смијемо само на ђавола и да непрекидно морамо ратовати против бјесова. Закон говори: не чини прељубе, а Христос одсијеца и поглед, јер сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 5:27,28). Закон тражи да се не кунемо лажно, а Христос заповиједа да се не кунемо уопште, ни истинито ни лажно (Мт. 5:33,34). Још закон каже: љуби ближњег свог и мрзи непријатеља свог, а Христос каже: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне (Мт. 5:43,44). Видите, љубљени, како је велика разлика између Старог Завјета и Јеванђеља? Стари закон забрањује човјеку само дејства греховна, а Јеванђеље сасијеца не само греховна дејства, него и узроке, и коријене из којих израстају гријеси, и савршено их искорјењује изнутра, из наших срца.

Због тога, браћо, ако ми и стари закон занемаримо и не кренемо за Јеванђеоским учењем, него живимо попут безаконитих незнабожаца, шта ће бити с нама у Страшни дан суда? Не варајте се, говори Апостол, ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије (1 Кор. 6:9,10).

Ја сам вам не једном говорио, и сад понављам, да се нико од вас не одваја од братије, да не живи у нераду и љености, да не пропушта црквене службе и своје правило, да нико од вас не сакупља новац и никакву ствар не сматра својом… Јер је то законопреступно и често порађа велике и најтеже гријехе. А ипак неки од вас не слушају закона Божијег, не покоравају се истини, него јој се супротстављају.

Послушај шта каже и часни Претеча о онима који се не исправљају и који остају нераскајани: А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца (Мт. 3:10), тј. сваког човјека који не чини добро својој души, не приноси плодове врлине и покајања, него остаје јалов и нераскајан, посијеца смрт и он одлази у вјечни огањ. Зар се ви не бојите ових ријечи? Зар не треперите од пријетње Божије? Зар се не бојите смрти, која може доћи у било који дан? Како ћемо тада гледати страшне ангеле који ће доћи да нас узму из овога свијета? Зар се не плашимо раздвајања душе од тијела? Како ћемо поћи на тај дуги пут, немајући са собом оно што је неопходно, добра дјела, која би могла да нас сачувају? Са каквим лицем ћемо ми, имајући законопреступна дјела, стати пред Страшни суд Христов, пред Којим пада и Којем ће се поклонити сав свијет? Шта ће бити с нама? Заиста, љубљени, Он ће нас послати тамо гдје се огањ не гаси и црв не умире, гдје је плач неутјешни и страшни шкргут зуба.

Да се ово не би збило са нама, љубљена браћо моја и чеда у Господу, приђимо ка Благоме Богу нашему, макар сада, у ове свете дане, у које нас је овога љета привео Господ, припаднимо ка Њему и заплачимо. Пожуримо, прије него што на нас наиђе страшни смртни час и дође страшни дан судњи, да умилостивимо Господа нашега Исуса Христа исповијешћу, молитвом, постом, чистотом, послушањем и осталим добрим Богоугодним дјелима, а нарочито миром и љубављу међу собом. Ако учинимо тако, Сам Господ наш Исус Христос ће нам опростити гријехе наше. Он нас трпи и свакодневно и свакога часа очекује наше покајање и обраћање Њему; Он се не гнуша грешног човјека, не тјера га и не кори, него га прихвата са великом радошћу, грли га и љуби, као блудног сина, и то је Он показао на примјеру блуднице и разбојника. Еј, преклињем вас, браћо моја, пренимо се од тешкога сна љености и гријеха. Подвизавајмо се у ове кратке дане живота нашега. Као што марљива дјеца на завршетку школске године, када се спремају за повратак кући, иду са великом радошћу и весељем, тако учинимо и ми, као искрени и истинити ученици Јеванђеља; и када дође час раздвајања од овог привременог живота, изаћи ћемо одавде са радошћу и поћи у живот вјечни, у пређашње наше отачаство – у Царство Небеско, у радост ангела, у свјетлост светих, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијекове вијекова. Амин.