У Бијелом Пољу прослављена традиционална Светосавска академија

Бијело Поље

Светосавска академија у спортској дворани Никољац окупила је синоћ, на празник првог спрског архиепископа Светог Саве више од 4 000 вјерника.

Духовну свечаност, 25. по реду, је благословио Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, а ове године у сусрет стогодишњици од страдања Светог Цара Николаја II Романовог и његове царске породице, духовни сабор је увеличан учешћем Његовог преосвештенства митрополита камеровско – прокопијевског Аристарха.

Академији су присуствовали представници амбасаде Русије у Црној Гори, затим бјелопољске и сусједних општина и бројни други гости из политичког и јавног живота Црне Горе и окружења.
Благосиљајући духовно собрање Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је указао на значај и визионарску мисију за православље првог спрског просвјетитеља,архиепископа и васељенског светитеља светог Саве.

Он се захвалио гостима из Русије, посебно Његовом преосвештенству Митрополиту Аристарха који “нам је у Бијело Поље донио благослов и поздраве Сверуског Патријарха Кирила”.
“Овај велики свенародни празник ове године има посебну важност због обиљежавања стогодишњице од страдања руског цара Николаја II Романова и Царске породице светих Новомученика Романових. Славимо онога Цара који је показао највећу саможртвену љубав према српском народу. Радујемо се што се братска и вољена Русија вратила светом цару Николају и што се вратила себи. Што се подигла и што напредују и руска црква и држава. То значи много за све словенске и православне народе”, бесједио је Владика Јоаникије.

Поздрављајући бројне госте, међу којима је црногорски спортиста Иван Стругар, Владика Јоаникије се посебно захвалио на доласку драгих гостију из Русије и Митрополита Аристарха, који долази са благословом Сверуског Патријарха Кирила И и који нам доноси љубав руске цкрве и народа.

Владика се захвалио и досадашњем предсједнику бјелопољске Опшине Александру Журићу на “ свесрдној подршци досадашњих академија” , призивајући молитве Светог Саве на све вјернике и њихове породице.

Своје слово бесједе Његово Преосвештенство Митрополит Аристарх је започео цитирајући ријечи премудрог Соломона којима је величао Светитеље Старог завјета- „Сјећање на праведника ће бити благословено (Прича 10, 7).“

“Данас, браћо и сестре, Црква молитвено помиње и прославља светитеља Саву, најпоштованијег светитеља Српске православне цркве. Светитељ је успоставио аутокефалност Српске православне цркве и постао њен први Архиепископ. Следеће године биће осамсто година од формирања аутокефалне Српске цркве.

Успостављањем историјског постојања самосталне Српске цркве, Свети Сава је такође допринио учвршћивању српске државности.
2018. године Руска православна црква молитвено прославља стогодишњицу од дана мученичке смрти Цара – Мученика Николаја и цијеле његове породице. Представнике Царског дома Романових веома поштују становници Црне Горе и Србије, због чега смо вам ми Руси веома захвални. У многим црквама у Црној Гори могу се видјети иконе породице последњег Руског цара. Руски и српски народ, повезани су дугогодишњим, вјековним пријатељством.
Руска армија, која је учествовала у многобројним ратовима са Турцима, више пута је спасила Балкан од османског ропства.

1914. године, сагласно са политичком вољом Николаја II, руско царство још једном је устало да брани братски српски народ, утонувши неколико година у крвави Велики рат – како су га баш називали наши савременици. Не постоји без разлога изрека: „на небу – Бог, а на земљи – Русија!“

Нажалост, рат се за нас завршио катастрофом 1917. године због чега је почео политички и вјерски прогон у земљи. Породица Романов подијелила је судбину милиона сународника – убијена је у Јекатеринбургу. Многи од наших суграђана били су присиљени да напусте своју домовину и пију чашу лутања и изгнанства, а овдје су већ црногорски и српски народ пружили помоћ руском народу – емигранти су пронашли други дом овдје. Ми ћемо то памтити и захвални смо вам због тога”, бесједио је Митрополит Аристарх, додајући да се послије 1917. године, Руска црква нашла под опасним угњетавањем бољшевичких атеиста и није било никаквог помена Николаја II и његове породице.

Митрополит Аристарх је истакао да је прву канонизацију царске породице 1938. године остварила Српска православна црква.

“Познато је да прве апелације вјерника Синоду Српске цркве са молбом за канонизацију Николаја II датирају из 1930. године. 1981. године Царска породица се славила у руској цркви у иностранству. А тек 2000. године Николај II и његова породица су канонизовани у својој домовини.

Преко многих патњи које је царска породица преживјела у последњих седамнаест мјесеци живота, што је резултирало стријељањем у подруму Јекатеринбургског Ипатиевског дома у ноћи 17. јула 1918. године, видимо људе који су искрено тежили да оваплоте заповијести јеванђеља у својим животима. Патње у заточеништву царска породица је поднијела са кротошћу, трпљењем и понизношћу, и у њиховом мучеништву, откривено је свјетло Христове вјере која је побиједила зло, баш као што је сијало у животу и смрти милиона православних хришћана који су претрпјели прогон због Христа у двадесетом вијеку.

И баш због разумијевања смисла овог подвига царске породице било је могуће прославити их у Сабору руске цркве као новомученике и исповједнике мученика цара Николаја II, царице Александре, царевића Алексеја, Велике књегиње Олгу, Татјану, Марију и Анастасију”, казао је Митрополит Аристарх.

Цар Николај II се, навео је Митрополит даље у бесједи у историји Русије показао је примјер врло моралног хришћанског владара, гдје су традиционални православни принципи, то јест, милосрђе, љубав, мир, положени као темељ државне управе.
“Током своје владавине, становништво земље порасло је за скоро педесет милиона људи, што представља јединствен примјер у свјетској историји. Савремене демографске проблеме наше Отаџбине, вјероватно, корисно је процијенити, па тражити рјешења у свјетлу историјског искуства предреволуционарне Русије. 1913. године наша земља је преузела водеће мјесто у свјетској економији и наставила је да се развија брзим темпом. Током владавине Николаја II изграђене су Китајско-источна и Јужно- Манжурска жељезница, разрађен је план за електрификацију цијеле земље, пројекат нафтовода од Бакуа до Персијског залива, пројекат од Бијелог мора-Балтичког канала. Предвиђена је изградња великих постројења на Уралу и на Далеком истоку, највећа пруга Бајкал-Амур. Многи истраживачи и историчари сматрају да су и револуција 1905–1907, и Први свјетски рат и фебруарски државни удар из 1917. године – сви ови догађаји постали су реакција Запада на јачање и успјех Русије. Ови успјеси су постигнути под директним руководством цара Николаја II.

Деценије које су прошле од дана злочина без преседана постале су период најснажније кризе руског народа, вријеме уништавања моралних основа државе и институције породице. Шездесет милиона људи физички је уништено током репресије и прогона током двадесетог вијека”, истакао је Митрополит Аристарх.

Руска православна црква сматра како је њена обавеза да непрестано подсјећа да су побуна против божанских закона и мржња, у том смислу социјална, покретачка снага иза репресије почињене током година револуције, грађанског рата и читавог трагичног двадесетог вијека у Русији.
“Да би се сјећање на нове мученике ојачало у нашем друштву као примјер стајања у вјери, Црква позива на повећане напоре да се прошири поштовање нових мученика и исповједника у народу.

Архијерејски сабор из 2011. године предложио је градње цркава и капела у част новим мученицима и исповједницима, нарочито тамо гдје су служили или патили. Због тога у Кузбасу, гдје постоје мјеста погубљења наших потлачених сународника, у сјећање на њих градимо капеле, цркве и споменике.

Интересантна је судбина часних остатака Светог Саве и цара Николаја II, као и његове породице – уништени су с великим бијесом. Мошти Светог Саве, по наређењу османског везира Синан-паше биле су спаљене на Врачару 27. априла 1594. године. А остаци царске породице били су уништени од стране бољшевика у близини Јекатеринбурга. Све ово је чињено ради уништења сјећања на подвижнике. Али љубав народа није могуће ничим угушити.

Само помислите: да ли би такав бијес могао доћи од људи? Не, не би. Дошао је од мрачне силе. А ако је она настала од тамне силе уз помоћ оних који су имали власт у какав онда понор урањају људска свијест и поступци човјека”, питао се Митрополит Аристарх.

Митрополит Аристарх је поручио да Руска православна црква и Српска православна црква морају да се супротставимо новој историји антицрквене и антирелигиозне пропаганде, наших новомученика и исповједника, морамо рећи савременим људима како је Православна црква подвргнута пљувању, премлаћивању и прогону уочи револуционарних догађаја, које су митове користили за компромитовање Цркве, компромитовање императора, владајуће династије и на тај начин поткопали темеље државног система.

Мудар је онај који умије историјско искуство примијенити у свом животу. И даће Бог, да је трагедија која се десила са нашим црквама, обогатила нас искуством, па почевши од данас можемо се сабрати, потпуно и мирно превазићи те потешкоће које заиста постоје у животу цркве и животу наших народа, покушавајући да ојачају „Јединство духа у свезу мира“.

Снага и јединство сваког народа, његова снага да одговори свим изазовима који се пред њега бацају одликује се прије свега духовном снагом. Врх духовног раста је светост. Свети подвижници уједињавали су, уједињују и уједињаваће наше народе. Подвиг светаца има трајни значај. Снага светости, коју су показали, побјеђује побуну против божанских закона. Без враћања истинитим вриједностима, чији је идеал светост, наше друштво ће остати осуђено. Ако народи у нашим земљама имају будућност, онда је она само у пратњи Истине и вјерности коју су открили наши светитељи”, закључио је Митрополит Аристарх.

У богатом културно- забавном програму су између осталих учествовали црквени хор „Свети Никола“, хор Кемеровске митрополије, глумац Радивоје-Раша Буквић, народни гуслар Бошко Вујачић, оперска пјевачица Тијана Блечић у пратњи профеора музике Слободана Богдановића и КУД „Текстилац.

Послије Светосавске академије у Етно селу “Вуковић” је одржан традиционални Светосавски бал, којем је присуствовао велики број вјерника.