100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј учествовао је 2. фебруара 2018. године у Новом Саду, у својству члана, у раду прве седнице Одбора за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији.

Седницом је председавао председник Покрајинске владе и председник Одбора г. Игор Мировић, а почасни председник Одбора и његов покровитељ је председник Републике Србије г. Александар Вучић. На предлог Епископа бачког др Иринеја у програм обележавања укључиће се и Српска Православна Црква, с обзиром на значај Карловачке митрополије у животу српског народа у оквиру Хабзбуршке монархије.

Oдбор је усвојио програм којим ће током 2018. године бити обележен овај значајан јубилеј.

Председник Одбора за обележавање стогодишњице присаједињења г. Игор Мировић рекао је да у нашој националној историји постоје догађаји и датуми који су били преломни, а о којима се у јавности данас мало зна. Један од таквих датума је свакако и 25. новембар 1918. године, када је, након величанствених победа српске војске у Великом рату, народ из крајева Војводине на Великој народној скупштини у Новом Саду, донео одлуку о присаједињену Краљевини Србији и на тај начин остварио вишевековни сан о уједињењу.

Програм обележавања века од ове пресудне одлуке реализоваће се током целе 2018. године и биће сегментиран.

Први део ће обухватити више активности до маја, са фокусом на Мајску скупштина из 1848. године у Сремским Карловцима, на којој су Срби у Угарској поставили своје политичке захтеве о аутономији, док ће у другом делу одржавати манифестације које ће бити завршене 25. новембра, када су ти циљеви и били остварени одлуком о присаједињењу.

Свечани део обухватиће одржавање академија у Београду и Новом Саду поводом Дана присаједињења, као и свечаних седница Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине. У току је адаптирање простора за изложбени простор новог Музеја присаједињења, где ће се на једној адреси наћи артефакти и документи што сведоче о вишевековној борби српског народа за своја права на српски језик и писмо, своју аутономију и политичка права, културу и уједињење са Краљевином Србијом. Музеј ће бити смештен у оквиру комплекса Музеја Војводине и Архива Војводине.

Поред свечаног, програм ће обухватити одржавање научног скупа у Матици српској, на коме ће се размотрити сложени историјски процеси у области политике, идеологије, културе, који су били иманентни јачању српске националне свести оног доба, и који су довели до коначне реализације идеје националног уједињења.

Планира се и богата издавачка продукција са едицијом „Српска књижевност о Великом рату”. Обухватиће приповетке и поезију са овом тематиком, дела Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Драгише Васића, Бранимира Ћосића, Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Данка Поповића, Душана Ковачевића и Александра Гаталице. Посебан део програма ће бити играни филм и позоришна представа. Писање сценарија поверено је познатом писцу и драматургу Миловану Витезовићу.

На седници је разматран и део програмских активности који се односе на реализацију концерата, као и пројекта „Сто година присаједињења на друштвеним мрежама” са кратким форматима са познатим личностима из политичког живота, уметности и науке, које су обележиле то историјско време и допринеле јачању националне свести.