Христос је свугде

У име Оца, и Сина, и Светог Духа!

Данас прослављамо Недељу о Страшном Суду. Приближава се Велики Пост и то је време подвига, посебне молитве, и посебних благодатних духовних дарова, који чекају сваког хришћанина што се несебично подвизава у Цркви. Присећамо се догађаја, о коме свет или не зна, или се пажљиво труди да заборави. А ђаво то све чини како људи не би мислили на њега, и да не би знали какав ће тај догађај бити. То је неизбежни догађај у историји човечанства, и он чека све – не само православне хришћане, већ сваког појединца који се родио на земљи. Он очекује све потомке Адама и Еве. То је Страшни Суд Христов. Људи слабо знају о њему, па чак и православни хришћани већином не знају довољно. Овај Суд неће личити на остале судове, у којима смо имали прилике да учествујемо и о којима смо слушали. Разликоваће се од свих апсолутном праведношћу. Биће најправеднији и најправичнији и најправилнији, тај Суд. У Књизи о Јову постоје следеће речи: Доиста Бог не ради зло и свемогући не изврће правде (Јов 34, 12). Овај Суд неће бити покварен, већ истинит. На њему ће коначно победити правичност у животу сваког човека, и душа сваког човека ће добити тачно онолико колико је заслужила. Ништа је неће спасити, ништа неће помоћи да превари на овом Суду.

Али, како ће то бити? Доћи ће Господ Исус Христос у слави Својој. Он је већ долазио, али је Он долазио као Син Човечји, као један од нас. Он се смирио да би људска природа могла да разговара са Богом. Али, када Он дође, доћи ће у слави. Овај догађај се још назива и Други Долазак Христов. И Он ће бити са Судом. И сешће у слави, са архангелима и анђелима, са праведницима, и судиће свету. Сви народи стаће пред овај Суд и биће подељени на два дела: једни са десне стране, а други са леве. Као што се говори у Јеванђељу – како пастир дели овце и козе. Тако ће са десне стране стати верне овце стада Христовог, људи достојни вечног живота, а са леве стране стаће они који ће отићи у ад, у гену огњену, у муку вечну. Ето, какво смо важно читање данас слушали. Милости Божије удостојиће се људи за милост коју пројављују у овом животу. Важно је, стога, да овладамо једном вештином, којом је обдарена неколицина, ‒ да видимо Христа у свом ближњем. Господ говори да су се удостојили Царства Небеског они који су Га обукли; који су Га нахранили, када је био гладан, који су Га посетили у тамници; који су га посетили када је Господ био болестан ‒ и праведници ће бити у недоумици: када је то било? Не сећамо се и не разумемо шта говориш! Господ ће им узвратити: све оно што сте за ближње учинили, учинили сте Мени. Сасвим супротна ће бити судбина оних са леве стране: они, напротив, ништа од тога нису учинили. Ови ће бити изненађени и збуњени, узвикиваће: Господе, учинили смо то за Тебе, желели смо, бојимо се Тебе, волимо Те! Али ће им Он одговорити: не, пошто нисте учинили једном од малих ових, нисте достојни вечног живота.

Важно је да сви то схватимо. Управо сада наступа благодатно време за то. Циљ Великог Поста за сваког од нас је да прозре и увиди око себе Христа, и не само на иконама, фрескама, у велелепним храмовима, не само у свештеницима, већ свугде да Га препозна. Он је око нас, свугде је, моли да Му помогнемо, да Га нахранимо, обучемо, да Му дамо да се огреје, да Га прихватимо, утешимо. Авај, то не видимо. Зато најважнија молитва овог поста може постати молитва, којом су се у Јеванђељу слепци обраћали Христу: Помилуј нас Господе, сине Давидов!(Мт, 20,30). Желим да прозрем, желим да видим! И да видим пре свега Тебе у свом ближњем, да се не бих, на Страшном Суду нашао са леве стране са козама, већ са десне са верним овцама стада Христовог. Ето какву снагу поседује милост. Господ говори о милости, да управо она приближава човека Богу. Апостол нам данас говори: јело нас не поставља пред Богом (1 Кор. 8, 8). Заиста, једемо ми или не, суштински ништа не мења. Да, умирују се страсти, да, врло је потребан и правилан аскетски пут, који су утемељили Црква и подвижници, да би се избавили од страсти. Али није то главно. Не приближава нас то Богу. Богу нас приближава милост и способност да видимо у ближњем Самог Христа, Спаситеља нашег. Подај нам Господе снаге, дај нам, Господе, пажње и труда и просветли очи наше, избави нас од слепила, дај нам да угледамо Тебе и да се огрејемо милошћу у срцу своме, и да се сподобимо Царства Небеског. Амин!