У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и Наташа. Наша је обавеза да се сјећамо њиховог страдања да не заборавимо - каже Лука Обреновић, ученик Основне школе "Свети Сава" из Источног Сарајева.
Данијела Мрда, посланик у Народној скупштини Републике Српске нагласила је да никада не смијемо заборавити невине жртве и да сјећање на њих мора заувијек да живи.
- Новим генерацијама остављамо у насљеђе да чувају и његују успомену на страдале дјечаке и дјевојчице Источног Сарајева и цијеле Републике Српске у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату - истакла је Мрда.
Покренута је иницијатива да се у кругу ОШ "Свети Сава" постави спомен-обиљежје као трајно подсјећање на убијене ученике ове школе, али и сву дјецу Источног Сарајева која су страдала у рату.
Наташа Учур имала је дењвет, а Милица десет година. Било је потписано примирје, лијеп мартовски дан измамио их је у парк. Снајперски хици упућени из зграде "Лорис", која је била под контролом тзв. Армије РБиХ, прекинули су њихову посљедњу игру ластиша.
- Нас пет, шест војника је сједило за столом, пили смо кафу. Испред нас, на неких 20-так центиметара, пет, шест дјевојчица и дјечака играли су се ластиша и с лоптом. Одједном се зачуо један, а потом и други пуцањ и дјевојчице су пале - присјећа се Предраг Чаркић, припадник Војске Републике Српске са Грбавице.
Прота Војо Чаркић прије 23 године сахранио је дјевојчице, а данас им је служио помен. Окупљеној дјеци испричао је болну причу о неопростивом божијем гријеху снајперисте. Кажу да је то био Сејо Пискић, који никада није одговарао за почињено недјело.