Свети Владика Николај прослављен у капели касарне „Војвода Живојин Мишић“

Сећајмо се завета Светог Саве и Владике Николаја!

Светитељи су људи христоносци, они који носе Христа у срцу, души и мислима својим. Носиоци вечног живота, којег су задобили кроз подвиге вере у вечно живог и истинитог Бога, Господа Исуса Христа, Којим је читав живот њихов био испуњен. Сваки човек који носи Христа у себи је истински вечно живи човек и над њим смрт нема власт. Житија светих, записана рукама благочестивих људи, наставак су Христовог живота, трновитог голготског пута иза ког стоји васкрсење, део је поучног слова архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, изговореног на Светој Литургији у капели касарне „Војвода Живојин Мишић“ која, будући посвећена Светом Владики Николају, свечано обележава празник његовог престављења Господу.

Свети Владика Николај био је диван угодник Божји, највећи Србин после Светог Саве и уз њега оснивач свега доброг у српском народу. Светом Сави непријатељи крста Христовог ни после земаљског живота нису дали мира, већ његово свето тело спалили. Владика Николај мученик је за Господа и свој род, који је у данима тамновања у нацистичком логору Дахау плакао и кајао се за грехе српског народа. Био је и остао српско и свеправославно светило, које многе душе оздравља. Поред свега, налик светородним Немањићима, Владика Николај био је и велики задужбинар.

– Све што су Немањићи градили, он је обнављао, од Охрида до Жиче и Шумадије, а и шире. Обнављао је и градио… Сећајмо се његових речи:“Брате Србине, ако си прави Србин, мораш бити задужбинар! Ако не можеш саградити цркву, ти направи чесму. Не можеш ли ни то, ти посади дрво покрај пута или нахрани гладног, напоји жедног и посети свете ћивоте у земљи српској!“ Много је начина да постанемо задужбинари, свако може изабрати према својим могућностима. Завет Владике Николаја је продужетак светосавског аманета, а и један и други проистичу из личности Господа Христа. Сећајмо се завета Светог Саве и завештања Владике Николаја и будимо онакви Срби какви би они желели да будемо. Да нас као своје препознају, кад изађемо пред лице Божје – поручио је протонамесник Филип Јаковљевић.

Он је пренео поздраве и благослове Епископа ваљевског Г. Милутина, који је у тим тренуцима у Лелићу, крај кивота Светог Владике Николаја, узносио молитве за цео српски народ.

Након резања славског колача, приређена је свечана трпеза на којој су учеснике сабрања поздравили командант касарне потпуковник Зоран Смиљанић и капетан Стеван Стевановић, начелник групе за верске послове Команде за обуку.