ВДС: Посета најстаријим суграђанима у Дому Вождовац

На празник посвећен Првом и Другом обретењу главе Светог Јована Крститеља Господњег, 9. марта 2018. године, после свете Литургије пређеосвећених дарова волонтери Милосрдне секције Верског добротворног стартељстава су заједно са ђаконом Браниславом Јоцићем, замеником секретара ВДС-а, посетили Дом Вождовац у саставу Геронтолошког центра Београд.

Госте из ВДС-а испред управе и запослених Дома љубазно је примила гђа Марина Арсић, радни терапеут. Наши најстарији суграђани су се у великом броју окупили у трпезарији ишчекујући најављене госте. Посета је организована у договору са јерејем Глигоријем Марковићем, духовником Дома, који је у топлој беседи представио госте рекавши да је увек од свега најважнија љубав и да у свим нашим делима треба да „сјајимо иконом Бога живога који је у нама“.

-Радостан сам што могу да будем са вама и код вас. Наши гости, нису наши гости него наши ближњи, људи са којима делимо наше животе, то су моји пријатељи и другови који ме често прате у разним црквеним активностима које као свештеник имам. Али није то што прате мене него што прате позив Божији на љубав, да једни другима дамо оно што је највредније. Као што сви знате, а верујем да сте сви то спознали, у животу све пролази а заиста само љубав, као та честица коју смо понели рођењем и дошли у свет, само она живи у нама. И као дело те љубави наши другари су сад овде да попричамо једни са другима и да поделе нешто са вама. Донели су и те мале дарове за које су се они пуно потрудили да би их прикупили. То није неко организовано дао, тек тако да би дао. Него су то људи који су тај Божији позив на љубав сваком упутили и који су ми се зато и обратили с жељом да дођу да вас посете и донесу те мале дарове, рекао је отац Глигорије.

Говорећи о старости као животном добу са којим се сусрео већ у детињству, у својој породици отац Глигорије је између осталог рекао: -Старост је природно стање човека. И човек је онај који у било ком свом добу себи даје достојанство и даје живот. Човеку нико не може да га, његов живот, осмисли до он сам. Какав ће бити то зависи од њега а не од оних који су око њега. Сад је период поста и ми у црквама на његовом почетку читамо одељке из Светог Писма где се упућује позив Светог апостола и Христов како треба да изгледамо. Да будемо сјајни, да не смемо да будемо тмурни и онда се на нама види сјај нашег Небеског Оца. Ја тиме живим и желим и вама да тиме живите а то је да не сјајимо нашим квалитетом него да сјајимо иконом Бога живога који је у нама. Значи ми смо по његовој слици створени. И зато у сваком добу можемо бити лепи, достојанствени, озарени и можемо да проносимо радост. Зато што радост креће одавде, из срца а не стиже споља у нас. И тек кад смо спремни да ми изнесемо радост, можемо радост да примимо.

Ђакон Бранислав Јоцић је поздравио присутне у име Верског добротворног старатељства: -ВДС је црквена кућа која заједно са нашим волонтерима обилази како старачке тако и домове за децу без родитељског старања. Дружимо се са свим узрастима. Сви људи подједнако воле да су прихваћени, да су вољени, да неко брине о њима и да их неко неки пут посети. И ми смо дошли да вас посетимо да осетите и да знате да Црква мисли на вас па макар једним овако малим знаком пажње. Желимо да пренесемо поздраве нашег Патријарха Иринеја пошто је он упознат са свим нашим активностима и радо благосиља и подржава све ове активности. Иако нас нема често ту смо стално, да знате да сте нам у срцу. Као што је један дечак у „Старатељству“ написао: „Сваком треба помоћи без обзира на боју, језик без обзира на карактер“. Без обзира какав је човек, ако је у невољи треба му изаћи у сусрет и помоћи. Тако да је то некако наша звезда водиља. И наш мотив. Зато смо код вас и нарочито у време поста кад се приближава Васкрс и кад сви желимо да се сетимо свих наших ближњих, и да се сетимо свих успомена: шта је некад било, како се славило и како данас славимо. Захваљујем оцу Глигорију, захваљујем и управи Дома што нам заједно са вама пружају гостопримство. Увек се лепо осећамо кад смо овде код вас.

Кроз разговор који је уследио наши најстарији суграђани су изразили жељу да их из Верског добротворног старатељства чешће посећују, да пред Васкрс разговатрају о Празнику или да виде неки филм о Светој Земљи и Јерусалиму. Од оца Глигорија су тражили додатне информације о приступању светој тајни причешћа. Отац Глигорије је био прве недеље Часног поста и причешћивао покретне и непокретне кориснике Дома рекавши да ће доћи и пред крај поста и причешћивати кориснике о чему ће они бити благовремено обавештени. Истакао је и да покретни корисници ако желе могу доћи у храм Светих цара Константина и царице Јелене који је у непосредној близини Дома и ту се причестити.

Волонтери Милосрдне секције и ђакон Бранислав су заједно са гђом Марином обишли кориснике Дома везане за постељу. Топла реч, пружена рука и присуство свештенослужитеља су били знак мале, али искрене пажње према људима који су због старости или болести сад везани за постељу. Био је и један сусрет пун радости кад су се после дужег времена видели стари знанци, Василије Ковачевић из ВДС-а и господин Милан који је годинама као волонтер свесрдно помагао у ВДС-у. Сећамо се како је вредно радио кад су се сређивале просторије ВДС-а и припремале за рад Црквене кухиње. Милан се у животу трудио да испуни речи Апостола:„А добро чинити да нам не досади...“ (Гал. 6,9). Сад кад је онемоћао ужива пуну бригу и негу у овом Дому и свима може бити пример да Господ никад не оставља оне „који Га се боје“ и испуњавају Његове свете заповести.