Објављен зборник радова са Међународног начног скупаПравославни свет и Први светски рат
Годину дана после веома успешне реализације Међународног научног скупаПравославни свет и Први светски рат Православни богословски факултет Универзитета у Београду на челу са деканом проојерејем-ставрофором др Предрагом Пузовићем; и Институт за теолошка истраживања предвођен протојерејем-ставрофором др Радомиром Поповићем публиковали су саопштења изложена на поменутом научном сабрању, уз велики труд уредника др Владислава Пузовића. Припрему и рад скупа благословио је и подржао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије материјално је помогла одржавање научног скупа и објављивање зборника.
Зборник Православни свет и Први светски рат подељен је у шест тематских целина, уз додатак регистра имена и прилога, који је подсећање да је научни скуп пратила изложба фотографија Војног музеја Србија у Првом светском рату. Зборник доноси тридесет осам студија, а окосницу зборника чине две групе радова. Прву групу представљају радови историографског карактера. У овој групи доминирају радови који се баве местом Цркве у Великом рату. Другу групу чине радови богословског карактера и третирају различите историјске феномене са теолошког становишта.
Прво поглавље доноси свеобухватне анализе, историографског и богословско-философског карактера, везане за жртву коју је поднео српски народ у Првом светском рату, које доносе Душан Т. Батаковић (Србија у Првом светском рату: изазови, страдања, исходи) и Богољуб Шијаковић(Велики рат, Видовданска етика, Памћење: О историји идеја и Спомену Жртве). У другом поглављу (Српска Православна Црква у Првом светском рату) кроз радове Драгољуба Живојиновића (Српска Православна Црква у избеглиштву 1916-1918), Митрополита Порфирија (Перића) и Драгана Карана (Пастирско присуствo Цркве у српском народу током Првог светског рата), Предрага Пузовића (Страдање свештеника Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата),Александра Раковића (Сведочења о рушењу Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу и страдању у њој заточеног српског народа (1914)), Зорана Ранковића (Свештенослужење Саве Петковића у годинама Првог светског рата), Радована Пилиповића (О архивском наслеђу Српске Православне Цркве из времена Првог светског рата (1914–1918) – фондови и збирке Архива Српске Православне Цркве у Београду),Горана Латиновића (Историографија о Српској Православној Цркви у Босни и Херцеговини за вријеме Првог свјетског рата (1914–1918)) иДрагана Ашковића (Богомољачки покрет и његова улога у време стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца) представљено је мултидисциплинарно гледиште на место и улогу Српске Православне Цркве у Великом рату.
У трећем поглављу (Православни свет у Првом светском рату) расправљена су нека питања везана за место других Православних Цркава, нарочито Руске, у поменутом сукобу, те зато у зборнику на ове теме пишу:Михаил Витальевич Шкаровский (Военное духовенство русского Балканского корпуса и русское монашество Афона в годы Первой мировой войны), Владимир Викторович Бурега (Православное движение в Закарпатской Украине в контексте международных отношений в канун Первой мировой войны) и Василий Иринархович Ульяновский („Военный юбилей“ Киевской духовной академии и научные проекты Феодора Титова), а својеврсна синтеза статуса Православних Цркава између Русије, Аустро-Угарске и Турске у овом контексту послужила је као уводно слово Далибора Петровића у овом – трећем – делу зборника (Православље у троуглу Русија, Аустро-Угарска и Турска у свјетлу догађаја око Првог свјетског рата).
Четврто поглавље Српске духовне везе са савезницима доноси радове у којима су сагледане српске духовне везе са савезницима, првенствено са Русијом и Британијом, у контексту Првог светског рата. Мира Радојевићдоноси врло занимљиве наводе на тему Страна мемоаристика о Србији у Великом рату (1914–1918), затим Виктор Иванович Косик пише Сербская Православная Церковь и прием русского духовенства после 1917 года, да биВладислав Пузовић својом студијом (Последице Првог светског рата на српско-руске црквене односе) дао својеврсни печат овом одељку зборника.Драгомир Бонџић даје допринос овој збирци пишући на тему Избеглице из Русије професори Православног богословског факултета у Београду после Првог светског рата, а Богдан Косановић у свом реферату истиче мотиве Православља у руској књижевности Првог светског рата на српске и црногорске теме. Посебан допринос мултидисциплинарном осврту на тему дали су Марк Чепмен (The Church of England, Serbia and the Serbian Orthodox Church in the First World War) и Милош Ковић (Британско јавно мњење о Николају Велимировићу (1915–1919)), да би Александар Растовић иСтефан Стаменковић закључили ово поглавље студијом о енглеским болницама у Србији 1914–1918.
Пето поглавље Српска културна баштина, политика и војна доктрина у Првом светском рату пружа врло широк дијапазон тема и доноси нове увиде посвећене судбини српске културне баштине, затим кључним аспектима српске политике и војне доктрине током Великог рата. Из тог разлога је веома важна почетна студија овог поглавља Татјане Суботин-Голубовић(Судбина рукописа Народне библиотеке у Првом светском рату и њихово место у српској културној баштини). Затим следе студије Игора Борозана (Култ палих војника и уметност сећања: Храм славе на војничком гробљу у Скопљу), Михаила Војводића (О улози Анексионе кризе у заоштравању односа између Србије и Аустро-Угарске), Слободана Бјелице (Српско-румунски спор око Баната у Првом светском рату),Борислава Гроздића (Косовски завет и српска војска у Првом светском рату), Алексеја Тимофејева (Српски добровољци у царској Русији за време Првог светског рата), и Слободана Ђукића (Утицај руске војне теорије на развој српске војске 1878-1917. године).
У шестом поглављу Голгота Првог светског рата у богословској перспективи пружени су богословски осврти на суштинска питања људског битисања, која су покренута ратним страхотама и страдањима у поменутом сукобу. Timothy Bradshaw анализира британске богословске аспекте у Великом рату (British Theology in WW1 with special reference to P. T. Forsyth’s The Justification of God (1916)), Свилен Тутеков говори о проблему национализма и етос рата (Трагања у бугарској теолошкој мисли), да биЕпископ Давид (Перовић) искуствено говорио на тему Ерминевтика апокалиптичке слике Косова и Метохије на прелазу из XX у XXI век.Александар Ђаковац доноси богословску анализу у облику темеАнтрополошке и теолошке основе хришћанског односа према рату и насиљу. Предраг Петровић студиозно даје догматски осврт на однос рата и есхатологије (Светски ратови у XX веку и преиспитивања односа Бога и света у западној мисли). Дражен Н. Перић даје и антрополошки аспект једног свевременог проблема у теми Сведочење и одговорност човека хришћанина у рату. Родољуб Кубат пружа библијски осврт на рат у темиСтари Савез – рат у самоодбрани, на који се надовезује и студија Илије Томића – Јудејски народ у периоду антике и сличности са положајем српског народа у време Великог рата. Србољуб Убипариповић даје закључак овог поглавља врло занимљивом обрадом теме Однос Православне Цркве према упокојенима кроз историју и савремени богослужбени изазови. Радови су у зборнику објављени онако како су излагани на скупу, односно на три радна језика: српском, руском и енглеском.
Имајући на уму далекосежне последице које је Први светски рат оставио на целокупан православни свет, а посебно на Српску Православну Цркву, српски народ и државу, који су у рату претрпели огромна страдања, а у светлости чињенице да се 2014. године навршило стотину година од почетка поменутог сукоба, овај научни скуп и – на крају – зборник који је пред нама показују и спремност професора и сарадника са Православног богословског факултета да и у овом савременом тренутку, који је врло комплексан, сведоче и исповедају Бога – Творац и Спаситеља света.
ђакон мр Ивица Чаировић
