У Недељу о блудном сину, када ове године наша Црква прославља три велика богоносна угодника, Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста, светом Литургијом је у храму Светог Саве у Хановеру началствовао протојереј-ставрофор Милан Пејић уз саслужење јерођакона Стефана Југовића (из Минхена) и ђакона Славка Босанчића.
Појао је хор Свети Симеон Мироточиви, који већ више од 20 година улепшава богослужења у храму у Хановеру; диригентица је гђа Јелена Агбаба Милосављевић.
Крстоносни прота Милан је после Литургије благопоучним речима казивао о јеванђељској причи о блудноме сину, честитао празник Света Три Јерарха и позвао вернике да се у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, Васкрсењу Христовом, припреме уз Велики пост и да размишљају о свом односу са Богом и ближњима, међусобном односу са другима.
На дан Сретења Господњег, 15. фебруара 2017. године, света Литургија у храму Светог Саве почиње у 9 часова, а на Задушнице, у суботу 18. фебруара 2017. године такође у 9 часова. Недељом је света Литургија у 10 часова.
Православни Арапи прославили Света Три Јерарха
Поред српског храма, у истој порти налази се и грчка црква чији је заштитник Света Три Јерарха, које су припадници грчког народа већ прославили према календару који је у њиховој употреби. Сваке недеље и празником Грци се окупљају и испуне свој храм до последњег места, па је тако билои у недељу када ми прослављамо Света Три Јерарха, Литургија је почела у 8 часова; началствовао је отац Александрос.
У истој грчкој цркви се два пута месечно окупљају арапски хришћани, па је у подне почела света Литургија којом је началствовао отац Никола пореклом из Ирака. Сиријска Црква је окупила православне хришћане из Сирије, Либана, Ирака. За певницом су били млади православни хришћани из арапских земаља.
У овој јединственој порти и православном центру у Хановеру, под европским небом, по завршетку сваке Литургије срећу се бројни народи и у радости једни са другима живе, Бога славе, сарађују, и бивају пример другима како се са Богом једноставно сви можемо разумети.
Из историје и црквено-просветног рада парохије Светога Саве
Почетак радова и земљиште за храм Светог Саве у Хановеру осветио је Васељенски Патријарх Вартоломеј, а темеље Епископ Константин. Мало освећење обавио је 1995. године Патријарх српски Иринеј, тада Епископ нишки, а велико освећење блаженопочивши патријарх Павле 2000. године.
Српски православни храм посвећен Светом Сави у Хановеру посећују и оне етничке групе које у Хановеру немају своју цркву, а то су Еритрејци, Копти, Етиопљани, арапски хришћани.
На богослужењу, поред српског, у употреби је и немачки језик, јер има многоНемаца који су прешли и прелазе у Православље, па и непознавање српског језика није препрека за учешће у црквеном животу и у богослужењу.
Иако је примарна функција Цркве да се брине о верском животу својих верника, храм Светог Саве у Хановеру постао је и центар друштвеног и културног живота овдашњих православних Срба.
Тако се у оквиру наше цркве организује учење веронауке ((вероучитељи Ђурђица Босанчић, Илија Јовић), српског језика (Свјетлана Бојић, учитељ) , музикологије и певања (Јелена Агбаба Милосављевић, диригент хора у цркви Светог Саве и предавач), као и традиционалне игре кроз фолклорно друштво "Србија", које обележава 40 година свог постојања и рада (Анђелка Радујковић, Ивана Ружић, Драган Гудовић). За рад са децом која не говоре српски језик задужена је гђа Бранкица От, док су Марија Арсић и Катарина Дабетић задужене за рад са предшколском децом.
Данас је у нашој цркви Светог Саве и преко стотинак деце, ученика и полазника српске школе.
Српска православна заједница у Хановеру је 2016. прославила 70 година постојања, а ових дана прослављено је у организацији Црквеног одбора и 40 година свештеничке и парохијске службе оца Милана Пејића, старешине храма.
