ПОНЕДЕЉАК (36.)
Шта значи „ходити у истини“? Значи – мислити и осећати како захтева истина која се прими у срце. Истина је да је Бог свугде и да све види. Онај ко ту истину прихвати срцем и почне да се понаша, и изнутра и споља, као да је пред њим сам Бог који види све што се у њему налази – ходи у истини. Истина је да Бог све држи у својим рукама и да без Њега ми ништа успешно не можемо учинити. Онај ко ту истину прими к срцу и почне да се у свему што ради Богу молитвом обраћа за помоћ; онај ко све што се са њим дешава прима као да је из руке Господње – ходи у истини. Истина је да нас смрт може сваког часа узети и да нас по смрти одмах чека суд. Ко ту истину прими срцем и почне да живи као да ће следеће минуте умрети и предстати суду Божијем – ходи у истини. Тако треба разумети и у вези са сваком другом истином.
УТОРАК
Сретење. Приликом Сретења Господа окружују, с једне стране, праведност која не очекује спасење од саме себе – Симеон, и строг живот у посту и молитвама, оживљаван вером – Ана; а с друге стране, суштинска, свестрана и непоколебива чистота – Дјева Богомајка, и смирена и ћутљива послушност и преданост вољи Божијој – Јосиф обручник. Пренеси сва та духовна настројења у своје срце, па ћеш и ти сусрести Господа. Сусрешћеш га не док га носе, већ ће ти сам прићи. Прими га у наручје срца и запевај му песму која пролази небеса и весели све анђеле и свете.
СРЕДА
Стога још говори Господ: Обратите се мени свим срцем својим, постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца ваша, а не хаљине своје, и обратите се Господу Богу своме, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и многомилостив… Трубите у трубу, наредите пост, прогласите светковину… женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје… нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Опрости Господе народу своме (Јоил 2,12-17). Ко још слуша овај глас који се разлеже у Цркви? Кад би се са неба насред трга разлегао громовити глас: „Поштедите, људи, сами себе, да би вас и Господ поштедео“, може бити да би га неко и чуо и освестио се од опијености покојем, похотама и вином. Свештеници не престају да возглашавају: „Поштеди Господе!“. Међутим, од Господа долази страшни одговор: „Нећу поштедети, јер нико не тражи да га поштедим“. Сви леђима окренути стоје према Господу. Сви су се одвојили од Њега и заборавили га.
ЧЕТВРТАК
Тешко онима, објављује свети апостол Јуда, који се саблажњиво понашају у заједници, који једу без зазора, себе напасајући, који се пенушају својим срамотама, који ходе по жељама својим, чија уста говоре надувене речи и који себе одвајају од јединства вере. Тешко њима! Јер, долази Господ, са хиљадама својих светих анђела, да суди свима и да изобличи све нечастиве у свим делима које је починила њихова нечастивост.
ПЕТАК
Тако ћу вас избавити, те ћете добити благослов, обећава Господ преко пророка Захарије. Но, под којим условом? Под тим, да свако говори истину своме ближњем, да своја дела врши по правди, да не злопамти у срцу своме на ближњега свога, да не чини лажне заклетве, и да заволи мир и правду. Ако су ови услови испуњени, они ће ми, говори Господ, бити народ и ја ћу им бити Бог у истини и правди, и међу њима ће се зацарити благослов. Тада ће чути сви на страни и рећи ће: „Пођимо ка њима да се помолимо пред лицем Господњим, јер смо чули да је Господ са њима“. Тада ће доћи многи народи да траже Господа (Зах.8,7-23). Тако је привлачила Господу људе и народе висока чистота живота правих Хришћана. И иначе су они који живе по духу Христовом најбољи и најубедљивији апостоли Хришћанства, па макар и ћутали.
СУБОТА
А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама. У наше време се обрнуо овај поредак: сада не распињу тело са његовим страстима и жељама, него са прождрљивошћу, са пијанством, блудом, играњем и забављањем! Ни најнемилосрднији сељак не мучи толико своју лењиву стоку. Када би наше тело добило слободу и разум, његова прва реч би била прекор против своје господарице-душе, тј. што се она незаконито умешала у његова дела, унела у њега страсти које су му стране и мучи га упражњавајући их. Заправо, потребе нашег тела су просте и бестрасне. Погледајте на животиње: не преједају се, не спавају преко мере, задовољавају своје телесне потребе у одређено време и затим читаву годину остају мирне. Једино је душа, заборавивши своје боље особине, из простих потреба тела изазвала мноштво противприродних стремљења која су, по својој неумерености, постала противприродна и телу. Стога је, да би се од душе одсекле телесне страсти, нопходно распињати тело, само у сасвим супротном смислу од наведеног, тј. не давати му довољно ни оног што му је потребно, или задовољавати његове потребе у много мањој мери него што захтева његова природа.
НЕДЕЉА СИРОПУСНА
Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт.6,14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са небом…
