У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране, у петак 24. фебруара 2017, у беранском Центру за културу, одржана је, поводом празника Светог Симеона Мироточивог, свечана духовна академија.
Сабрање у част Светог Симеона Мироточивог, коме у славу се подиже вељепни Саборни храм у Беранама који ће бити на понос не само овог града, већ и цијеле Црне Горе, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Владика је, између осталог, рекао да су наши историчари полемисали о поријеклу Светог Симеона, који је, како пише у његовом житију, рођен у својој дједовини Диоклитији, на мјесту ушћа Рибнице у Морачу. Расправљало се и о томе како се догодило да Немања, који има рашко поријекло, буде рођен у Диоклитији, старој Дукљи, касније Зети, а данашњој Црној Гори. Према ријечима Преосвећеног Епископа истини је најближе, по свему судећи, историјско мишљење да је дукљански краљ Бодин, након што је завладао Рашком и Босном, послао своје сроднике, браћу Вукана и Марка да управљају рашком области. Вукана, који је отац Завидин, након Бодинове смрти, збацују са престола и он одлази у стару дједовину, бјежи у Зету, гдје се, нагласио је Владика Јоаникије, рађа најмлађи син Стефан Немања.
„Стефан Немања је касније узео власт у Рашкој, учинио је опет је оно што и краљ Бодин, објединио српске земље Дукљу и Рашку, али, нажалост, није успио да обједини и Босну. Последице тога трпимо до дана данашњег.
Дакле, старо Немањино поријекло је из садашње Црне Горе.
Према, већ, поменутом историјском мишљењустаре баштине
Немањића виде се, понајвише, у Полимљу и тако даље, али,
једно је, скоро, несумњиво да је Немањино поријекло из
Дукље и да има сродничке везе са Бодиновом
династијом“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и
нагласио:
„Можете мислити онда, послије онога што пише у
житију Немањином, послије онога што је наука разјаснила,
послије тако снажног култа Немањића у цијелој историји
Црне Горе, у њеној писмености, њеном сликарству, њеним
светињама, у династији Петровића, да данас неко пише и то
стављају у уџбенике, то уче, нажалост, наша дјеца да је
Немања окупирао Црну Гору. Како може бити да је неко
окупатор ко потиче из тога краја, из те династије. Да
потиче из владарског рода видимо и у чињеници што је он
постао неприкосновени владар, признат од племства и
цијелог народа, а у средњем вијеку био је обичај да нико
ко не потиче из владарског рода не може бити признат за
владара“.
Свечану празничну бесједу одржао је протојереј-ставрофор Драган Видаковић, архијерејски намјесник прибојски.
„Желим да вам пренесем благослов великих светиња Епархије милешевске, а посебно манастира Милешеве, где су почивале нетљене мошти нашег духовног Оца Светог Саве, а телесног сина Светог Симеона Мироточивог. Немоћне су речи и муцав је људски језик када треба говорити о Светом Сиомеону, а да то већ није речено. Једино преостаје непрестано извлачити поуке из његовог животног дела које је он овде саградио на земљи, али са оним погледом увек усмереним према Небу, према оном вечном и непролазном.
Његово дело се заправо и претвара у два величанствена догађаја која за нас Србе имају непролазни и онај вечни карактер, са једне стране стварање средњовековне државне самосталности од Византије и други догађај , сигурно још значајнији, а то је почетак стварања оне Небеске Србије, дакле, са једне стране државник, а са друге стране још већи Светитељ, казао је, између осталог, протојерej-ставрофор Драган Видаковић.
Одржан је богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали: црквени хор „Свете мати Анастасије“, етно група „Свети Евстатије“, вокалне солисткиње: Марија, Христина и Ирина Савић, народни фрулаш Милан Станковић и рецитатор Васко Драговић. Програм су водили: Јана Лутовац и Миљан Аковић.
