Иверски манастир у Доњецку прославио је своју храмовну славу 25. фебруара на дан Иверске иконе Богородице. Ове године Иверска обитељ обележава 20. годишњицу од дана оснивања, иако борбена дејства, која трају од 2014. године не пружају могућност за монашки живот. Како саопштава агенција «ДАН» украјинска артиљерија није утихнула ни на овај свети дан, већ је започела масовно гранатирање околине Доњецка из крупнокалибарских топова.
Артиљеријски удари током прошлих година претворили су некада блистави манастир, новоизграђене монашке домове и манастирско гробље у рушевине. Монахиње на челу са игуманијом Михаилом (Шевченко) биле су принуђене да напусте свој манастирски дом, а са собом су понеле главну светињу – спис Иверске иконе Богородице. Добри људи из целог Доњецка, ризикујући своје животе, помагали су сестрама да опет уреде срушени манастир. Захваљујући њиховом труду, тачно пре годину дана је први пут за време рата одржано богослужење.
И ове године на дан Иверске иконе, окупио се велики број верника и архијереја. По благослову митрополита Доњецког и Мариупољског Илариона, богослужење је започето освећењем воде, док су у близини одјекивали артиљеријски удари украјинске војске. Затим је литургију служио епископ Новоазовски Варсунофије, викар Доњецке епархије, уз саслуживање градског свештенства. Богослужење је завршено традиционалним крсним ходом и молитвом Богородици, саопштила је агенција «Православни Донбас».
У својој пастирској проповеди Његово Преосвештенство Варсунофије честитао је празник свима који су на овај свети празник дошли да се помоле у храму, као и многострадалној манстирској обитељи:
«Када нам је Господ приближио Небеса, сишао на земљу ради спасења људског рода и устројио Цркву Своју, рекао је да Јој ни врата ада неће одолети. Ми то често понављамо и слушамо. Али ове дане можемо назвати жалосним, можемо их назвати и спасоносним, када нам се показује сва реалност овог света. Јер ми живимо у два света: и у материјалном и у духовном. Бог је пожелео да нас лик Богородице прати кроз цео живот. И ми је поштујемо, молимо се пред Њом, зато што смо ми људи плоти, немамо снаге да проникнемо у духовне светове. Али да не бисмо изгубили додир са Богом, са светом анђела, имамо свете ликове. Они су попут малених прозора у Тај свет, и храм Божији – то је место где се спајају вечност и бесконачност, привремени свет и безвремени свет, материјални свет и духовни свет. Ко обраћа пажњу, слуша Реч Божију, тај сједињује у себи материјални и духовни свет.»
Владика Варсунофије је честитао игуманији Михаили храмовну славу и посебно истакао високи подвиг и снагу монахиња, с којом се оне моле и раде на обнављању разрушење светиње:
«И данас смо се окупили у овом храму, који је увек био и јесте свет, чак и ако на овом месту ништа не остане, свеједно ће храм стајати, јер овде преовлађује духовни свет. Захваљујем вам у име владике Илариона и од себе, јер се нисте уплашили ове ситуације у којој се налазимо, експлозија које су пратиле почетак богослужења. Хвала вам што сте дошли, ми знамо да је све у рукама Божијим. Ништа нам се лоше не може десити, ако то Господ не допусти. Због тога смело идемо у храм, молимо се, исповедамо, приближавамо се Вечном Животу. И у лику Иверске иконе одражава се историја борбе човека са грехом, са мањком вере, са малодушношћу, са неувереношћу, са неверјем човечанства. Јер само безбожници могу избацивати икону, а као и пре много векова, тако смо и данас сведоци скрнављења светиња. Али Бог ће све исправити, најважније је да ми, уз Његову помоћ, подижемо своје духовне храмове, свој унутрашњи свет, јер ћемо у њему провести остатак живота.»
С руског Александар Ђокић
