Покајање за васкрсење
(Приказ великопосног, 261, броја „Светигоре“)
У Великом посту потреба за духовном литературом је већа, а великопосни, 261, број «Светигоре» – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске изашао je из штампе управо са доласком Часног поста и ту је да помогне да се донекле надокнади та духовна глад. На првим страницама «Светигоре» заступљено је предавање које је прошле године прве недјеље Великог поста одржао Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморског др Амфилохије у Центру за културу у Бијељини под називом «Покајање за Васкрсење».
На насловној страни су фотографије са прославе 40 година службе патријарха све Грузије Илије Другог, «Грузијског Мојсија», како и гласи текст о том јубилеју.
У децембру мјесецу Подгорица је имала велику радост да је посјети игуман хиландарски Методије (Марковић), који је одржао предавање «Света Гора – живот у Христу». Они који нису имали прилике да чују те поучне ријечи светогорског игумана, могу их наћи у новој «Светигори». Игуман Методије је у свом излагању помињао велике светогорске подвижнике. Један од савремених атоских светитеља јесте старац Пајсије, о коме можете прочитати занимљиве редове у «Светигориној» рубрици старечник. Година 2016. била је у знаку 1000-годишњице руског монаштва на Светој Гори, те тим поводом јеромонах Гуриј (Гусев) пише текст «Светогорски корени Тројицке књижевности». А Свету Гору и Солун дочарали су у свом путопису «У посети Солуну и Светој Гори» појци и црквењаци параклиса Православног богословског факултета у Београду. Свете Горе дотакла се својим златним пером и Десанка Максимовић, чији су стихови «Савин монолог», као и пјесма «Пешаци» уплетени у ткиво нове «Светигоре». Осим њених стихова, ту је и пјесма «Његошеви јади» Ратка Станишића.
Велики празници од Божића до Великог поста обухваћени су репортажама Раја Војиновића и Александра Вујовића: «Дан када су се отворила небеса» – прослава Богојављења у Митрополији црногорско-приморској; «Засадио је, као дрво маслиново, народ свој у рају» – прослава Светог Саве у Митрополији црногорско-приморској; «Савиндан у Скадру и Враки». Од светосавских бесједа «Светигора» је објавила ону коју је изговорио на Светосавској академији у Котору, 25. јануара 2017. Епископ захумско-херцеговачки Григорије «Град и виноград».
Од историјских тема у овом броју можете читати чланак «Јован Пламенац о Српској цркви у књажевини Црној Гори 1909», који потписује Јован Маркуш. Ту је и трећи дио историјата «Манастир Светог јеванђелисте Марка у Старој вароши у Подгорици» мр Смиље Влаовић. «Светигора» преноси изводе из предавања «Свети Јован Владимир – историја, култ, предање», које је др Васиљ Јововић одржао у Парохијском дому у Даниловграду, 21. дец 2016. Из текста «Житијна икона Светог Јована Владимира сазнаћете о поријеклу и историјату иконе Св. Јована Владимира.
У знак сјећања на дванаест година од упокојења архимандрита Јустина Тасића «Светигора» објављује његове ријечи из емисије Радија «Светигоре» Питајте свештеника. А у рубрици помен опростила се од Мирка Петровића Његоша.
Као порука у овим великопосним данима чују се ријечи митрополита Антонија Блума, «Научи да опрашташ», како и носи назив његове бесједе објављене у овом броју. Ништа мање поучне јесу ријечи проф. Слободана Живковића «Волимо се људи», из његовог есеја који је послао редакцији «Светигоре» из далеке Аустралије.
На крају је дато неколико приказа, први од њих је приказ «Споменице» објављене поводом тридесет година архијерејске и двадесет пет година митрополитске службе архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског, штампане 2016. Матеј Арсенијевић пише о изабраним дјелима др хаџи Недељка Кангрге, објављеним под називом «Живети љубављу Христовом». А ту је и приказ књиге академика Зорана Лакића „Духовне вертикале Црне Горе“.
У хроникама, које иду на посљедњим странама часописа, обухваћени су најзначајнији актуелни догађаји из свијета, помјесних цркава, отачаствене Цркве и Митрополије црногорско-приморске.
Уз нови великопосни број сви читаоци «Светигоре» на поклон добијају акатист и службу Богородици Филеримској.
Марија Живковић
