Познати литургиста А. А. Дмитријевски је једном написао да су хришћани, његови савременици, скоро потпуно изгубили правилно схватање Великог поста.1) Алексеј Афанасијевич је имао врло занимљиво мишљење о узроку ове појаве: људи не познају главну богослужбену књигу Свете четрдесетнице – Посни Триод. Ово мишљење је изречено почетком ХХ века. Чини се да се наведене рачи православног научника у потпуности могу применити и на наше време. Авај, и данас је мало црквених људи који су добро упознати с јединственим светоотачким делом које чини основу великопосног богослужења. А заиста, уколико отворимо било коју страницу Триода, то ће разбити наше стереотипе о смислу поста и донеће нам потпуно другачији доживљај поста у поређењу с оним који понекад имамо.
* * *
Приликом упознавања са стиховима Триода пре свега нас чуди извесна неземаљска, полетна радост, којом одишу све песме. Наизглед, текстови су покајнички, али кроз њих провејава пасхална радост! На пример, ево стихире понедељка прве недеље Поста: „Всечестноје воздержаније начнем свјетло, лучами сијајушче свјатих заповједеј Христа Бога нашего, љубве свјетлостију, молитви блистанијем, чистоти очишченијем, благомужества крепостију; јако да свјетоносни предварим во свјатоје и тридневноје воскресеније, осијавајушче нетљеније миру.“ („Светло започнимо свечасно уздржање, које сија зрацима светих заповести Христа Бога нашега, светлошћу љубави, сјајем молитве, омивањем чистотом, чврстином храбрости; да у светлости дочекамо свето и тридневно васкрсење, које свет обасјава нетрулежношћу.“) 2) На нас се излива читава бујица заслепљујуће светлости: „свјетло“, „лучами сијајушче“, „свјетлостију“, „блистанијем“, „свјетоносни“, „осијавајушче“. Општа интонација стихире је празнична. Одмах се присећамо Спаситељевих речи које Црква чита пред почетак поста, у Недељу праштања: „А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј“ (Мт. 6, 16-17). Триод нам, потврђујући учење Господа, такође каже да је пост за хришћанина – духовни празник.
* * *
Главна богослужбена књига Великог поста је потпуно прожета библијским асоцијацијама и смислом. У том смислу се ови текстови могу назвати великом школом егзегезе. На пример, ево како се у канону преподобног Андреја Критског тумачи бигамија патријарха Јакова: „Жени ми двје разумјеј, дјејаније же и разум в зрјенији, Лију убо дјејаније, јако многочаднују; Рахиљ же разум, јако многотруднују; ибо кромје трудов, ни дјејаније, ни зрјеније душе исправитсја.“ („А под две жене разумеј делање и разум у созерцању, Лију пак као делање, јер има много деце; а Рахиљу као разум, јер без труда, душо, нећеш постићи ни делање, ни созерцање.“) 3) Испоставља се да су две патријархове жене важни символи.
„Лија символизује онај део човекове душе који своју снагу посвећује земаљском, чулном животу. …Труд, делање (Лија) јесте оно у чему се човек видљиво пројављује. Исто тако су безбројни плодови рада ових руку, тако да их преподобни пореди с Лијом као многодетном, јер је заиста, она Јакову родила највише деце, а Рахиља само двојицу (Јосифа и Венијамина), али су му зато они били најближи и пружали су му највећу утеху. Међутим, Лија је, као што нам намерно указује књига Постања, „била слаба на очи“: труд сам по себи, не надахнут никаквим узвишеним стремљењима, претвара се досадну обавезу набавке хране, и човек који се труди на овај начин не разликује се много од животиња које је Господ створио пре њега, не удахнувши у њих „дах живота“ Свог Духа (уп. 1 Мојс. 1, 20-25, 2:7).“ 4)
Или, на пример, Мојсијева рука, која је била побелела од губе, а затим ју је Господ исцелио (уп. 2 Мојс. 4, 6-7). Триод објашњава да је ово знамење повезано с нашим хришћанским животом: „Рука нас Моисеова да увјерит, душе, како может Бог прокаженоје житије убјелити и очистити, и не отчајсја сама себје, ашче и прокажена јеси.“ („Мојсијева рука, нека нас, душо, увери у то да Бог може и губав живот да убели и очисти, и не очајавај због себе, чак и ако си губава.“) 5) Ко би од нас помислио да губа на Мојсијевој руци указује на наше грехове? И овде, и у низу других случајева, великопосни текстови доказују да је свака страница Светог Писма актуелна за сваког човека који се труди да води духовни живот.
А има и таквих стихира које су потпуно саткане од одломака из Библије, и љубитељ Књиге Живота са задовољством слуша ове редове, рођене из велике љубави светих отаца према Писму. На пример: „Времја благопријатноје, ден спасенија, принесем Богу дари добродјетељеј, в немже отложивше дјела тми, братије, облецемсја в оружије свјета, јакоже Павел вопијет.“ („Време је пријатно, дан је спасења, принесимо Богу дарове врлина, и одбацивши дела таме обуцимо се, браћо, у оружје светлости, као што Павле кличе.“) 6)
Узгред, да још нешто кажемо о Библији. Триод нам пружа одличан пример интересовања светих отаца не само за Нови, већ и за Стари Завет. Смисао већине алузија из Великог канона односи се на старозаветне књиге. Библијски текстови из Триода који се чита по уставу односе се на Постање, Исаију, Приче. Ретке су стихире које нам не указују на ова или она имена или догађаје из старозаветне историје. Како је жалосно то што су хришћани у првом миленијуму знали и волели старозаветне књиге и читали су их у хришћанском кључу, а данашњи православац понекад не схвата зашто треба да чита Мојсија или Исаију. Понекад чак и од професора средњих богословских школа и факултета имамо прилике да чујемо да је Стари Завет сенка Новог и да због тога хришћанин уопште није обавезан да га чита. Међутим, Посни Триод овакве тезе разбија у парампарчад.
Свето Писмо Старог и Новог Завета је једна књига, унутрашње повезана. Све библијске књиге су међусобно повезане и међу њима нема сувишних. Никад нећемо схватити Нови Завет без Старог, нити Стари без Новог. Дивно преплитање смисла старозаветних и новозаветних књига, које налазимо у Триоду, показује истински хришћански однос према библијским књигама. У Библији је све јединствено: једно објашњава друго, прво се испуњава у другом, а друго и прво се налази у нечем трећем. Ако испадне нека карика – доживљај ће бити нарушен.
* * *
Можда се најдрагоценији смисао Триода састоји у томе да нам он говори горку истину о човеку – ону коју нам неће рећи нико осим Цркве. У опису духовног стања грешника Триод је радикалан до крајности: „Не бист в житији грјеха, ни дјејанија, ни злоби, јејаже аз, Спасе не согрјеших, умом, и словом, и произволенијем, и предложенијем, и мислију, и дјејанијем согрјешив, јако ин никтоже когда.“ („Нема у животу греха, ни дела, ни злобе којима ја, Спасе, не згреших, умом, и речју, и жељом, и намером, и мишљу, и делом, згрешивши као нико никад раније.“) 7) Испоставља се да сам крив за све грехове уопште? Да, управо тако. У свом срцу носим трагове свих грехова света – као потенцију, као могућност. Ако у нечем нисам згрешио мишљу, јесам у тајној жељи срца. Ако на делу нисам згрешио ово или оно, то је само због тога што ме је Бог сачувао од ситуације у којој не бих издржао искушење и пао бих. Текстови Свете четрдесетнице нас подсећају на дубину наше заражености грехом, да би изазвали у нама одговарајућу дубину покајања.
Међутим, истовремено са строгим разобличењима Триод увек дарује и топлу светлост наде, стално нас подсећајући на Васкрс који се ближи: „Совлекшесја сквернија одјежди невоздержанија, облечемсја в свјетлују ризу воздержанија, и свјетли бившеје, свјетлоје Избавитеља достигнем востаније.“ („Скинувши прљаву одећу неуздржања, обуцимо светлу ризу уздржања, и тако светли, дочекајмо светло васкрсење Избавитеља.“) 8)
* * *
Не знам колико су сличне немоћи црквеног друштва с почетка ХХ века и XXI века, али се и ми данас као Дмитријевски можемо забринути због тога што православни људи слабо познају Триод. Да, непознавање ове књиге нас веома осиромашује и у многоме лишава наше хришћанство радости покајања, лепоте богословља и библијске ширине.
Добро, Велики пост је тек почео и није много страница окренуто у светом Триоду. Прави је час да узмемо у руке јединствено светоотачко дело и да проверимо колико је православно наше поимање смисла Четрдесетнице. Сигуран сам у то да ће сваки човек који воли Бога осетити радост због стицања нових знања у Христу. Можда ће упознавање с Тиродом некима Велики пост открити из сасвим другог угла. Осим тога, сви ће без изузетка осетити колико смо ситне рибе које пливају на површини океана богопознања које нам дају богослужбени текстови. Кренимо за Триодом на свом великопосном путу, и његове стихире и тропари ће нас сигурно довести до нових дубина покајања и откриће нам духовна блага која до сада нисмо видели.
