На научно-политичком скупу “Говори српски, пиши ћирицом” донесена је декларација у којој је наведено да ћирилица у РС мора имати статус јединог службеног писма, како је то уставом дефинисано у Србији и конкретизовано у изменама и допунама закона о службеној употреби језика и писма.
-Неопходно је да РС што пре направи закон о службеној употреби ћирилице и да он послужи као основа за израду закона о језику и писму у РС. У провођењу активности за увођење ћирилице као службеног писма прва мора бити израда заједничког буквара на ијекавици - пише у декларацији, која је синоћ презентована на завршној трибини овог скупа у Требињу.
У декларацији се наводи да је неопходна мера заштите ћирилице, те указује на нужност да се по овом питању целокупна српска филолошка и политичка јавност нађе на истом путу
Већ названа „требињска декларација“о ћирилици, којој учесници придају историјски значај, опомиње и на нескривене тежње Бошњака да Србима наметну назив босански језик, што се оцењује „повампиреном Калајевом језичком и националном политиком у БиХ, која преко босанског, као земаљског језика, жели да створи босанску нацију“.
У документу о ћирилици се наводи да је код Срба деценијама погрешно креирана свест да су латиница и ћирилица подједнако српска писма.
-Латиница је за мање од сто година готово потпуно истиснула ћирилицу из употребе - упозорава декларација.
Српски језик је у свој пуноћи српски тек кад се исписује ћирилицом, она је „нит која повезују скоро сву српску писменост од њених почетака до данас“, а о ћирилици сведоче сви најзначајнији писани споменици наше културе, од Повеље Кулина бана, Мирослављевог јеванђеља, Октоиха првогласника, Дуборавачког молитвеника, првог српског Буквара ...
Према томе, ћирилица је једино право српско писмо, које поред функционалног има и симболички значај, као једно од најпрепознатљивијих обележја српске националне културе током скоро једног миленијума, закључује се у декларацији.
Филолози подсећају да се у међународним стандардима међу језицима који користе латинична слова не наводи српски језик, због чега се све што је до сада написано латиницом у светским библиотечким фондовима књижи у хрватску културну баштину.
О историји српског језика и писма, угрожености данас, важности очувања језика и повратка ћирилици у Требињу су говорили научни радници из сфере лингвистике и политике са простора РС, Србије и Црне Горе.
Скуп је организовала Асоцијација стваралаца РС, Академија наука и уметности РС, Српски национални савјет Црне Горе, СПКД „Просвјета“ и Српско удружење „Ћирилица“ Требиње. На отварању прочитано је и писмо подршке председника РС Милорада Додика.
Сабрање око ћирилице буди нашу успавану савест
У поздравној бесједи учесницима скупа епископ ЗХиП Григорије поручио је да је језик срж и бит сваког националног идентитета и крајоугаони камен здања без којег бисмо изгубили, не само уточиште и прибјежиште, него и свој путоказ и смернице, битку у непредвидивој и неретко нечасној игри историје и политике.
Оваква сабрања, напоменуо је владика Григорије, суочавају нас и са спознајом колико смо инетрни и мало чинимо за себе и за друге, колико смо језички и национално неосвешћени и заокупљени ситним или крупним дневним бригама, које нам често заклањају поглед.
