Удружење Топличана у Београду, које окупља потомке ратника у Топличком устанку, у организовало је Руском дому 16. марта 2017. године Свечану академију поводом 100- годишњице Топличког устанка.
У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао, у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и зверствима које су починили на овим просторима. Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Руском дому дочекао је протојереј Виталиј Тарасјев, старешина храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије. Свјатјејши је дошао у пратњи ђакона др Александра Прашчевића.
Свечана академија почела је химном Боже правде и руском химном, а затим молитвом Оченаш у извођењу хора Покров Пресвете Богородице, при цркви Свете Петке у Сурчину (дириговао је Предраг Стаменковић).
Вече је отворио г. Василиј Галактјонов, заменик директора Руског дома, а затим се присутнима обратио председник Удружења Топличана г. Драган Владисављевић.
Његова Светост је казивао о Топлици, овом историјском немањићком подручју српског народа, као и о значају Топличког устанка и нашој обавези да негујемо сећање на учеснике у томустанку, на бројне јунаке који се нису помирили са стањем у којем су се нашли, него су дигли буну ценећи слободу изнад свега.
У уметничком делу програма посебан допринос дали су полазници Војне гимназије у Београду, који су припремили драмски програм о догађањима пред Топлички устанак. Питомци Војне гимназије обавили су и овај задатак на врхунском нивоу са мајором Јоцићем, који се о њима стара и руководи, и који је песмом обрадовао све присутне.
Културно уметничко друштво „Градимир“ из Београда игром и песмом радовало је све присутне из Топличког округа, као и бројне Београђане.
Црквени хор „Бисери“ из Житорађе је у новом, подмлађеном саставу са оркестром испунио салу Руског дома народним духом, вером која нас спаја, радошћу у којој се препознајемо. Велики вишегодишњи труд вероучитеља Горана Антанасковића изнедрио је нове житорађске бисере који песмом плене срца како у Србији, тако и ван њених граница. После завршеног програма млади из Житорађе , отац Александар Стојиљковић и вероучитељ Горан Антанасковић, имали су прилику да разговарају са Патријархом српским Иринејем.
Захвалнице за непрестану помоћ и подршку добили су Његова Светост Патријарх Иринеј, протојереј Виталиј Тарасјев, мајор Радослав Јоцић из Војне гимназије, вероучитељ Горан Антанасковић из Житорађе, диригент хора Покров Пресвете Богородице Предраг Стаменковић, као и још неке личности које непрестано пружају помоћ и подршку Удружењу Топличана.
* * *
Бројни су и значајни историјски споменици српске средњовековне културе и државности на тлу Топлице. Стефан Немања је на простору Куршумлије саградио своје прве задужбине, манастире Светог Николе и Свете Богородице. Треба споменути да је бој на Плочнику 1386. године, био прва победа цара Лазара и Српске војске над Турцима. Период под влашћу Турске империје је десетковао становништво и био је то простор војних споразума и договора али и буна и масовних сеоба.
После ослобођења од Отоманске империје и Берлинског конгреса 1878. на простору Топлице живело је око 17.000 православних становника. У периоду од 1880-1900. и нешто слабијим интензитетом до 1930. године Топлицу је из пасивних крајева Црне Горе, Херцеговине али и из разних крајева Србије , Баната, Новопазарског санџака и Старе Србије населило између 12.000-14.000 Срба.
Период Балканских, Првог и Другог светског рата је донео једну нову димензију у свим сферама живота, рада и опстанка људи Топличког краја. Дуго притајене, вишевековне аспирације Бугарске, испољене кроз деловање егзархије, према пограничним деловима Србије, ескалирале су управо у периоду 1900-1945. године, што је довело до огромних страдања становништва овог краја.
У време Првог светског рата Топлички устанак је представљао, у целој Европи, синоним слободарског устанка који је у самоорганизацији локалних вођа, устаника и становништва пружио отпор бугарском окупатору и зверствима које су починили на овим просторима.
По попису од маја 1916. године на територији Војно-инспекцијске области БугарМорава уписано је 1.006.848 житеља док је по претходном попису из 1910. године на истом простору живело 1,287.319 становника. Умањење од 280.471 особе или 21,7% указује на стравичне жртве и страдања којима је српски живаљ био изложен од стране бугарског окупатора за време Великог рата. Сличан ратни сценарио, на истом простору виђен је и у Другом светском рату нарочито од 1942.-1945.године када Бугари поново окупирају простор Топлице.
Миран 70-годишњи период после Другог светскограта доноси и нова животна искушења. Депопулација Топлице је процес који и данас траје и који прети да угрози виталне услове за живот у овом крају. Следе подаци из карактеристичних пописа:
1910. . . . 111.153
1948. . . . 141.502
1981. . . ..121.933
2011. . . . 91.754
Из ових пописа се јасно закључује је да у протеклих 60 година број становника Топличког округа смањен за скоро 58.000(57.667) односно 35% од укупног броја становника, што указује да на овом простору сваких десет година нестане један град приближне величине Блаца. Основна одлика ове врсте одлива становника су економски разлози, јер процентуално, у огромном броју из Топличког краја, нажалост, одлазе млади (преузето из говора др Горана Бојовића).
