Недјеља Пачиста молитвено прослављена у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је наПачисту Недјељу, која јепосвећена Светом Григорију Палами, 12. марта 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

    

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.

    

Вјерном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о данашњем празнику, којим прослављамо Светог Григорија Паламу, Митрополита солунског, великог Светог оца Цркве православне, који је бранио православно учење, православну теологију, догматику и молитвено искуство.

    

„Његови противници су искривљавали тајну духовног искуства, тајну наше свете вјере, садржину свете вјере. Рекло би се да они, наизглед, нијесу били неки јеретици, али, чим су порицали молитвено искуство Цркве и уздизали интелектуализам, рационализам и вјеру православну тумачили само на основу људског умовања, то није ништа друго него јерес, него пад. Свети Григорије, као светогорски монах, иако можда није био толико учен као његови противници, тај Варлаам, Акиндин били су познати у византијском свијету као веома образовани и угледни људи тог времена, али су се исмијавали са духовним искуством светогорских монаха, Свети Григорије нијебранио само свој сталеж, него је, заправо, бранио православље“.

    

„Увидио је да није у реду да се вјера тумачи само на основу књишког образовања, на основу људског мудровања. Ови јеретици су још учили да човјек само својим умом може да слиједи Бога, а да људска осјећања, воља и друге способности човјекове сметају боговиђењу и богопознању. Свети Григорије Палама је говорио да човјек и умом слиједи Бога, али Га слиједи и својом вољом,осјећање људско је пријемчиво за Божју љубав, Божју енергију, Божју силу“, рекао је Његово Преосвештенство.

    

Свети Григорије Палама, додао је Владика Јоаникије, бранио је исто оно што су бранили поштоваоци икона, да је Бог дошао у овај свијет да спаси цијелог човјека, не само човјека као умно биће, него човјека као биће које има ум, душу, срце, вољу и тијело. Бог се оваплотио, примио нашу људску природу, постао човјек ради нас и ради нашег спасења и то је љубав Божја несхватљива, неизрецива.

    

Преосвећени Епископ је подсјетио да је одржано неколико сабора у Цариграду који су слиједили учење Светог Григорија Паламе. Великим свеправославним Сабором, одржаном прошле године на Криту,који је изазвао доста полемика, потврђени су, према ријечима Владике Јоаникија, сабори Светог Григорија Паламе и Светог Фотија Цариградског.

    

„На том сабору било је много тога значајног. Било је и много приговора, међутим, има једна, изузетно, важна ствар која се догодила на великом Свеправославном Сабору на Криту.Увијек буде мало полемика, али ће све доћи на своје мјесто. Само је један документ тог сабора споран, не треба се сада око тога много бринути. Господ ће Духом својим Светим, као што је умудрио Свете оце седам Васељенских сабора и Светог Григорија Паламу, дати својој Цркви, и у ово наше вријеме, да рашчистимо нека мала, ситна неразјашњена питања“.

    

„Оно што је свечано утврђено на овом Сабору јесте да су потврђени сабори Светог Григорија Паламе и Светог Фотија Цариградског што је изузетно значајно, тим саборима признат је општеобавезујући тј. васељенски значај. Сабори Светог Григорија Паламе и Светог Фотија Цариградског заокружују православно учење и дефинишу став Цркве према римокатолицима и протестантима. То је оно што карактерише православље“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

    

Свети отац Григорије Палама, додао је Владика, био је савременик цара Душана, а српски монаси на Светој Гори,у то вријеме,били веома запажени. Старјешина Свете Горе биоје Србин управо у тренутку када су светогорски монаси заузели став по овим важним питањима и усвојили учење Светог Григорија Паламе.

    

„То је она духовна сила која је укријепила наше претке прије Косовске битке те смо тако, још једном у својој историји, то је био, можда, преломни моменат у нашој историји, потврдили нашу вјеру, завјетовали се, жртвовали се за Крст часни и слободу златну, за вјеру православну“, закључио је у својој бесједи Епископ Јоаникије.

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

×