Изложба слика о руској царској породици Романов, организована је у Гимназији у Ораховцу, на дан Светих 40 мученика, у народу познатијем као Младенци. Организатори изложбе су били, Гимназија Ораховац у сарадњи са Сретењским манстиром из Москве и оцем Игњатијем Шестаковим, који је уредник портала pravoslavje.ru.
Изложбу је отворио отац Стефан, игуман манастира “Свети Козма и Дамјан” у Зочишту, који се налази недалеко од Ораховца.
„Ове су фотографије добар пример, да погледамо да су они оставили сва земљска блага. Имали су сво изобиље које се могло дати човеку на земљи, али су они знали да је то ништа, већ су хтели да се прилепе срцем за оно небеско, непролазно. Св. цару Лазару је стигла небеска књига, која му је дала опредељење и казала, што можемо видети у Царевом завету Владике Николаја који је имао небеско виђење Косовског боја, а цару Николају је 1903. године на канонизацији Св. Серафима Саровског чудотворца новог руског, отворена књига, које је он у завештању рекао да отвори онај цар владар, који га буде прогласио светим и ту се мучеништво његово обзнањује. И он се спремао, али није одустао, није рекао пошто ћу пострадати, нек пропадну са мном, већ напротив, уложио је све своје снаге и свог народа, да помогне свима којима је потребно и ето у том моменту и српском народу и свом народу“, рекао је отац Стефан у свом предавању поводом изложбе слика о царској породици Романов.
Изложба под називом “У сусрет руском цару”, била је изузетно посећена, дошла су деца, млади, стари. Мештани Ораховца, жељни културних и духовних догађаја, од завршетка оружаних сукоба на Косову, први пут су имали прилику да присуствују некој изложби. Традицонална повезаност руског и српског народа, још једном се показала.
“Отац Игњатије Шестаков нам је послао фотографије. То је прва изложба о царској породици Романов, која је одржана на Косову и Метохији. Од августа прошле године, изложба је одржана у многим градовима широм Србије, Црне Горе и Републике Српске, а на Косову и Метохији је први пут. Фотографије су из личног живота породице Романов, које су чудом сачуване, ако знамо да је породица трагично страдала”, каже Оливера Радић, професорка у ораховачкој гимназији.
Отац Стефан је искористио прилику и позвао окупљене Србе да и поред свих недаћа које их сналазе, не продају своја имања и не напуштају своју родну груду.
“Не можемо сви да пролијемо крв јер нисмо сви достојни тога. Само они који имају највећу љубав и који су најдостојнији, они своју крв проливају Христа ради, па и они који су овде киднаповани и који су страдали у овим крајевима, очигледно су били најспремнији да посведоче само што су православни, своју жртву. Немојмо издати ни те наше, који су пре пар година овде били узети, они који су убијени, немојмо и њих да изневеримо и попљујемо својим неразумљем, да их издамо тиме што ћемо отићи са ових светих простора, тиме што ћемо ову земљу можда дати и продати је у бесцење. Она се не може продати, јер крв њихова је њу запечатила и дала тапију онима да је поседују, који јесу спремни на било какву жртву”, поручио је игуман манстира “Светих Козме и Дамјана” из Зочишта.
Професорка Радић је позвала све оне који могу барем мало да олакшају живот мештанима Ораховца, да то учине. Није само материјално важно, много је важније духовно, сматра она.
“Вера може много. Већина нас овде, могу слободно да кажем, а да не буде гордо, већина људи долази у цркву. Наша црква је недељом углавном пуна, најмање тридесеторо дсваке недеље, када су празници и по сто људи. Деце је увек по двадесетро, тридесеторо, нас држи традиција и у свим овим тренуцима безнађа. Када се осетимо да смо остављени од свих, вера нас држи”, казала је Радићева.
Да је вера одржала Србе кроз векове, у својој беседи је истакао и игуман Стефан.
“Зато је потребно стално благодарење Богу и светитељу цару Николају и његовој светој породици, да се њима помолимо, да се укрепимо, да издржимо све недаће овога живота, све ово што се ставља пред нас вољно и невољно, да ми будемо као неки који ће сутрадан оставити својој деци, и на речи и у делу, шта и како треба да живе, шта и како треба да раде”, поручио је на крају игуман манстира у Зочишту, чије је братство и само страдало у најновијим сукобима на Косову.
Случајно или не, један датум повезује Ораховац, метохијски градић, у коме је остало мање од 350 Срба и руску царску породицу Романов. Наиме, 17. Јула 1998. године, био је први напад на Ораховац и околна села од стране припадника такозване Ослободилачке војске Косова. Истог датума, само 1918. године, у Екатеринбургу, убијени су Романови, чији су посмртни остаци ексхумирани тек 90- их година прошлог века и сахрањени у породичној гробници у Санкт Петербургу.
Анђелка Ћуп
