Међународна научна конференција „Југоисточна Европа и евроазијски концепт сарадње” одржана је јуче у Београду у организацији представништва Скупштине народа Русије у Србији – организације „Наша Србија” – и у сарадњи са Скупштином народа Русије из Москве и Руским домом у Београду.
Са скупа који је имао функцију припреме за Први конгрес народа Евроазије (заказан за 15. мај ове године у Москви) послато је више снажних порука на адресу и српских и руских власти.
Како преносе Факти, прије свега је истакнуто: да се са обе стране (српске и руске) мора енергичније радити на ојачавању српског фактора на Балкану – уључујући и свесрпске интеграције, као и на превладавању српско-муслиманских сукоба и успостављању добрих односа хришћана и муслимана као предуслову, да се заустави атлантистички вековни пројекат дестабилизације – а преко ње – контроле Балкана.
На том пројекту, како је указано, већ увелико и успешно раде Русија и Турска, док Британија и америчка „дубока држава” раде све што је у њиховој моћи да мир на овим просторима спрече. Као бруталан пример потпаљивања је поменута и британска „сребреничка декларација” о наводном геноциду.
Агенција Факти преноси да је на скупу нарочито наглашена потреба да се великоалбанском пројекту – који служи као упаљач за Балкан – супротстави православна осовина српског, бугарског, македонског и грчког народа, и изражена је нада у заустављање атлантских интеграција у које актуелна власт гура Црну Гору.
Конференција је окупила 15 говорника из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, укључујући и представнике Скупштине народа Русије.
Поздравни говор је одржао Његово Преосвештенство епископ будимљанско-никшићки, Господин Јоаникије, који је позвао на дијалог, нагласивши да је «дијалог, као овај наш данас, подстицај за будуће потезе».
Ако нема дијалога, како је рекао, настају проблеми. У њих спада и тај да «српски народ пати од разједињености».
– Потреба за ослобођењем и уједињењем је наша вековна идеја. Сада морамо да је оживимо и осмислимо. А за то можемо наћи разумевање код браће Руса, као и крајем 19. и почетком 20.века, истакао је епископ Јоаникије.
Он је међутим, упозорио и на погрешне потезе ондашњих власти у Русији које су у време кампање за осамостаљење Црне Горе „давале ордење црногорским политичарима који су радили на раздружењу те земље и Србије”.
– Отцепљење је било у интересу западних сила да би лакше промовисале НАТО творевину Косово као независну државу. Црногорски политичари су обмањивали Русију да ће, нарочито кад се осамостале од Београда, моћи да се врате Русији. Чим су добили независност, кренули су у евроатлантске интеграције – указао је владика и изразио наду да Црна Гора ипак неће ући у НАТО.
Отварајући радни део конференције, директор Института за европске студије, Миша Ђурковић, подсетио је на фазе које је евроазијски концепт, као идеја која функционише већ цео век. У Србији и Бугарској је двадесетих година руска емиграција објављивала своје прве часописе и студије о овој идеји која је одговарала на питање «како изградити сопствени (руски) идентитет према Европи». Емиграција је носила идеју даље у својим кретањима на запад и развијала је, а пуни замах добија тек са трећим Путиновим мандатом, кроз практичну реализацију – формирање евроазијског економског простора, Евроазијске уније, али и ОДКБ.
– У Србији је у последњих 15 година објављено више књига о евроазијској идеји, али се мало зна о њеном практичном развоју. Иако, како је рекао Игор Панарин, Евроазијски савез треба да има четири престонице Санкт Петербург, Кијев, Алма Ату и – Београд, указао је Ђурковић и додао да треба видети је ли Евроазијска унија нешто што стоји насупрот ЕУ или је, са њом комплементарна.
Гошћа из Русије, Марина Мартинова истакла је да Русија поштује одлуку Србије да уђе у ЕУ, јер „то не угрожава сарадњу Србије и Русије”. У савременом свету, како је подвукла, не може се опстати без кооперације, регионализације и економске интеграције.
– Суштина је да се ЕУ плаши да би Евроазијска унија, у таквом свету, могла да се претвори у најмоћнијег играча, оценила је Мартинова и објаснила да је то реално могуће јер руске интеграције добро пазе да не направе грешке које су се десиле ЕУ.
Као један од изазова са којим се суочава евроазијски концепт, навела је чињеницу да у Русији постоје и кругови који се противе тој идеји, а аргументују свој став „непостојањем интегритета Евроазије у политичком, економском и културном смислу”.
– Мислим да они сматрају да је циљ евроазијства супротстављање Западу. Међутим, евроазијство Путина је децидније у идеолошком смислу тако да је основа интеграција – економија. Тиме ћемо избећи грешке које прави Брисел. Евроазијске интеграције немају политички карактер. То није ни политичка ни војна ни безбедносна организација – истакла је она.
Др Миломир Степић са Института за политичке студије, који је управо објавио капитално дело „Геополитика – идеје, теорије, концепције”, одржао је једно од најзапаженијих излагања доказујући тезу да Балкан неће бити стабилан све док се не деатлантизује, а границе држава на овом простору не промене. Јер управо су атлантисти, како је то рекао Семјуел Хантингтон, а подсетио нас др Степић, формирали неадекватне границе, „да би по потреби „палили” овај простор”.
– Балкан је од 1903. под утицајем атлантизма који има циљ да спречи уплив Русије и традиционалне Немачке (не мислим на ону поражену послератну која је принуђена да уђе у НАТО). Британац Хелфорд Макиндер 1918. црта карту санитарног кордона који има три циља: да заустави продор „црвене заразе”, продор опорављене Немачке и спој Немачке у центру Европе и Русије у центру Евроазије. Тако је формирана Краљевина СХС, као антируска и антинемачка држава, а Титова Југославија је наставила ту политику. У њој је важила девиза „слаба Србија, јака Југославија”, а после дезинтеграције те земље је то преформулисамо у „што мања и слабија Србија – то стабилнији Балкан”. Управо то је – дестабилизујућа формула, рекао је Степић.
Он је објаснио да су фаворити Запада Хрвати – који држе обалу Јадрана, као и албански чинилац, јер држи «Јадранска врата», односно продире ка балканском језгру које чини линија Софија-Косовска Митровица-Ниш-Скопље.
„Награда за оба фактора је остварење великодржавних идеја, на рачун српских територија. Тако да док ова два фактора буду доминантни, нестабилност ће расти. Али, ситуација у свету се мења: иако је Бжежински још опседнут потискивањем Русије – контрола САД у Европи слаби, а преузимају је евроазјске силе. Да би зауставиле тај процес, САД поред балканског чвора пале још две тачке: Блиски Исток и Централну Азију” , рекао је Степић.
Зато, како закључује, Балкан треба деатлантизовати и то преко супротног концепта – евроазијства. Евроазијске интеграције гарантују Србији териториуалну целовитост и свесрпску интеграцију – упозорио је Степић и указао да је једнако важно – и ако Европа буде деатлантизована, односно отргнута од САД – да Балкан не буде препуштен католичко-протестантској Европи – јер је он православан.
– За Србију је посебно важно да процес деатлантизације обухвати и ревизију граница – а то је могуће и мирним путем. До тада – нема стабилности, био је категоричан Степић.
Уредник НСПМ, народни посланик Ђорђе Вукадиновић, изнео је резултате истраживања јавног мњења (из децембра 2016), према којима је за улазак у ЕУ било 44 одсто испитаника, а против 42, уз 13,8 оних који су рекли „не знам”.
Подршку уласку у НАТО даје 8,7 одсто испитаних, 11,3 немају став, а 80 одсто је против.
Савез са Русијом и Кином подржава 66 одсто, против је 17,8, а нема став 14 одсто анкетираних.
Ако би испитаници морали да се определе за интеграцију са само једним субјектом, онда би за Русију било 30 одсто, за Кину 3,7, за САД свега 0,7 одсто, а за ЕУ само 16 одсто анкетираних. „Неутралних је 36, 8 одсто – а међу њима је добар број оних који су незадовољни досадашњим ангажовањем Русије на подизању односа са Србијом на виши ниво, а не само културни и духовни”, казао је Вукадиновић и додао да ”и политички и интелектуални субјекти овде осећају да имају маћехински третман у Русији”.
О месту Србије у постзападном свету говорио је председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин, који је, указујући на концепт да Србија буде мост између ЕУ и Евроазијске уније, оценио да је привредна катастрофа која је снашла Србију таква да она мора да се окрене евроазијским интеграцијама.
„Покушај да будемо део западног света је наша анихилација. Неутралност је – лажна. Утицај Запада је доминантан и окупациони – од безбедности до културе”, подвукао је Кршљанин.
Он је даље аргументовао своју позицију о неопходности евроазијских интеграција Србије тиме да је тај концепт супериоран у односу на друге.
„Уместо на перферији непријатељског Запада, Србија треба да буде у центру нове историје”, поентирао је Кршљанин.
Узевши реч, гост из Русије, Сергеј Кандибович упознао је скуп са основама и значајем рада Скупштине народа Русије.
– У Руској Федерацији постоји 800 националних културних аутономија, а платформа за њихов дијалог је управо платформа Скупштине народа, која окупља 180 етничких група. Наш главни циљ је међунационална слога, и дијалог националних група и представника власти, рекао је Кандибович, најављујући да ће у Москви од 27. до 30. маја бити одржан конгрес о улози НВО у евроазијским интеграцијама.
Он је указао на изузетан успех који има један такав НВО-подухват у коме учествује од 2016. године и Србија – а то је „Бесмртни пук”, када (на дан 9. маја) у 64 државе, иду улицама они чији су преци били хероји у Великом Отаџбинском рату и Другом светском рату. Само слога може спасити православне словенске народе, оценио је Кандибович.
Гост из Македоније, Тони Науновски говорио је о односу своје земље према ЕУ и евроазијским интеграцијама у контексту страшних захтева из Тиранске платформе којима би Македонија неповратно уништила своје везе са Србијом и Буарском и пристала на своју рекомпозицију, па и нестајање.
– Ово је наша последња битка. Јер, ако они (Заев) дођу на власт , посвађају нас са Србима и Бугарима, укину нам Устав и грб, нећемо бити држава него слуга Косова и Албаније. Ми одавно знамо да ЕУ није наш излаз јер ће нам стално постављати нове услове који су против македонских интереса. То је само наставак наметнутог Охридског мировног споразума, рекао је Науновски, који је оценио да се ситуација ипак мења те да Македонци само морају да издрже и не поклекну у овом последњем налету Запада и ЕУ. Морамо правити нова савезништва и окретати се Евроазији.
Александар Гајић из Института за европске студије оценио је да је управо Македонија пример како Запад дестабилизује Балкан.
„Локални албански извођачи радова за америчку „дубоку државу“ пале Македонију да не би дошло до релаксирања односа између Русије и САД. Атлантисти су још довољно јаки да распале сукобе који после тешко могу да се обуздају. То може да спречи само нова администрација у Вашингтону, а за добитну комбинацију је потребно да се у троугао укључе и Москва и Анкара», оценио је Гајић.
Његов колега са Института Стеван Гајић упозорио је да Запад ради упорно на кварењу односа Русије и Турске који су поново кренули узлазно, а за Србију је важно то што «када су односи Турске и Русије били добри, тад су били добри и односи православних и муслимана на Балкану”.
Решење је, према њему, у осовини Београд-Атина- Софија, без укључивања Турске, затим да се на линији Србија-Црна Гора-Република Српска-Македонија спречи ширење велике Албаније, даље: Турска треба да обуздава велику Албанију јер је она антимуслимански пројекат Ватикана и Немаца.
Према његовим рчима, потребно је такође да се Турци одрекну вахабизма, као и да Анкара ускрати подршку ратном руководству у БиХ, укључујући Изетбеговића.
Уредник информативног портала Факти, Ђуро Билбија, поставио је и питање: „Како наши нови савезници не промашише ништа од онога што је против Срба нишанила Аустро-Угарска са Немачком и Ватиканом иза леђа? Како нас на европском путу, поплочаном поглављима, доведоше до масовне беде и глади чак и међу формално запосленима?
Додао је: «Како им од сваког балканског градитељства од руке најбоље полази рушевни зид у који претварају све српско?
На крају је навео: „Већ годинама говорим да Србија са Русијом треба да има односе какве Израел има са Сједињеним Државама, па да и у Европску унију – ако нас буде хтела – уђемо са вечитим савезништвом са Русијом. Аргумент против није то што немамо заједничку границу са Русијом. Нема је ни Израел са Сједињеним Државама. Баш захваљујући својим односима са Сједињеним Државама – Израел је једна од најнезависнијих и најсуверенијих држава у свету”.
Драгош Вучковић је дао упоредну анализу Бугарске и Белорусије у односу на ЕУ и евроазијске интеграције која показује на неупоредиво виши квалитет живота просечног човека у оквиру источних интеграција. Он је оценио да Србија мора да направи институционални оквир – као што је канцеларија за сарадњу са Русијом, али да због страха од ЕУ то још није урадила. Он је апеловао да се пристане на руску идеју неутралног појаса Србија-Црна Гора-Македонија-Бугарска.
Александар Раковић је истакао да евентуално учлањење Црне Горе у НАТО Србија треба да третира као окупацију и анкесију.
„Наш циљ мора да буде ослобођење и национално уједињење. Ми можемо да будемо мост, али морамо да имамо подршку Русије као мајке, а не као маћехе која напушта своју децу, као у случају са Црном Гором. Једна велика сила не одговара – саопштењем”, подвукао је Раковић.
Професор права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић говорио је о паралели која се не може повући између случаја Крима и Косова. Он је посебно указао да се не сме одустајати од Резолуције 1244 СБУН и као „злу намеру” оценио одлуку Београда да из Бриселског споразума она буде практично избачена.
Декан Универзитета за међународну политику и безбедност УНИОН – Никола Тесла, Виолета Таловић, оценила је да је Запад бацио рукавицу у лице Русији, а да ју је она подигла и рекла да је спремна! Она је препоручила да Срби од Русије науче лекцију да се историја не сме заборављати.
Председник покрета „Избор је наш” из Бањалуке, Дане Чанковић, такође је говорио о неопходности да се дође до „историјског договора” Срба и Бошњака. „Глобалистички центри моћи ће све учинити да не дође до тог помирења, па је зато била потребна и британска резолуција о Сребреници, која би дала аргументацију Бошњацима да Републику Српску треба укинути”, указао је Чанковић.
Као основу за успех евроазијских интеграција он је навео две ствари: добар однос Русије и Турске и излазак Турске из НАТО. За улогу других фактора у тим интеграцијама, конкретно Индије, казао је да је та земља исувише под контролом Велике Британије. И док антирелигиозни светски центар жели да направи нове сукобе у свету – и у то гура Трампа, народи који желе добро себи и другима треба да помогну Русији у остваривању њене идеје природне глобализације, закључио је Чанковић.
Скуп је, после седам сати рада, затворио Сергеј Кандибович обећањем да ће «болне тачке» о којима се данас расправљало, пренети Москви као неко ко је близак администрацији председника Путина.
Председник „Наше Србије” Млађан Ђорђевић томе је додао да ће и у мају на Првом конгресу Скупштине народа Евроазије бити прилике да «изнесемо наше муке». У „фото финишу” је додао да и Србија шаље шизофрене поруке Москви, јер „бирамо оне који иду у НАТО, а флертују са Русијом”.
Поводом 18. годишњице од бомбардовања СРЈ и у знак сећања на жртве НАТО агресије делегација из Русије и учесници конференције, на челу са Његовим Преосвештенством епископом будимљанско-никшићким, Господином Јоаникијем положиће цвеће на споменик страдалој деци у парку Ташмајдан.
