Заједничка молитва православних народа крај кивота Светог Владике Николаја

Дана 3. маја 1991. године његове свете мошти пренете су из Либертвила (САД) у родни Лелић. Управо под тим датумом уписан је у Диптих светих Српске Православне Цркве, чији је неуморни мисионар био читавог му земаљског века. И остао по престављењу Ономе ког је највише волео… Сабира нас и данас. Да крај кивота молитве умножимо и хвалу упутимо. Свети Владика Николај, лелићки изданак, охридски и жички архијереј, свесрпски и свеправославни светитељ, у манастир Лелић довео је и ове 2017. године мноштво богочежњивих душа из разних крајева православне васељене. Свету Архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит запорошки и мелитопољски Г. Лука (Коваленко) и Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија СПЦ и помесних православних Цркава, те молитвено учешће Епископа Јоне, викара Митрополита кијевског и све Украјине Г. Онуфрија.

Велико је благодарје Господу што нас је удостојио да се заједно молимо пред моштима Светог Владике Николаја на празник који је њему посвећен. Свети Владика Николај није познат само у Србији, већ и у Украјини и православном свету уопште, беседио је Митрополит запорошки и мелитопољски Г. Лука, уз преводилачко посредовање архимандрита Михаила (Биковића), старешине манастира Јовања.

• Владика Николај је веома поштован у Украјини. Тамо се читају његова дела и народ се њима духовно храни као и овде. Како је говорио Свети апостол Павле, сви смо једно у Христу Господу. Данашње Свето јеванђеље нам говори о добром пастиру. Владика Николај је био управо тај добри пастир. Живот му није био ни срећан, ни удобан, имао је много страдања. И поред тога, његове књиге су испуњене љубављу и радошћу јер је био благодаран Богу на свему – рекао је Митрополит Лука.

Братски народ Србије узноси молитве за страдални народ Украјине. И сам је страдао и страда па му је саосећање блиско, истакао је украјински архијереј.

За братску љубав, Владика Милутин, у име Епархије ваљевске уручио је Митрополиту Луки Орден Светог Владике Николаја. Са жељом да га носи много година и да се увек сећа тренутка молитвеног заједничарења у Лелићу.

• Радује ме што Митрополит Лука долази овде, али и жалости што долази из напаћене Украјине. Сви смо ми једна Црква и сви на разне начине страдамо… Благодаран сам оцима из манастира Ковиљ, који су госте из Украјине довели овде. Осећам благослов Патријарха српског Г. Иринеја, као и Епископа бачког Г. Иринеја, из чије су епархије наши гости дошли код нас – рекао је Владика Милутин.

Украјински народ изнедрио је такође свете Божје људе. Будући да је област Запорожје од давнина препознатљива по козаштву, које слови „одбраном Православља“, Митрополит Лука поклонио је Епископу Милутину икону последњег атамана Светог Петра Корношевског, као и иконе новомученика пострадалих од безбожних власти и књигу „Путевима Светог Андреја“, чијим се наследницима Украјинци сматрају.

За трпезом љубави, Епископ Милутин уприличио је здравицу, која ће верном народу Украјине донети несвакидашњу радост. Наиме, Митрополиту Луки, архијереј ваљевски даривао је честице моштију Светог Владике Николаја. Да му се могу поклонити сви тамошњи верници, које пут Лелићу још није повео.

Гости из Украјине посетили су и манастир Ћелије и поклонили се моштима Светог Оца Јустина. Путешествије Србијом наставили су одласком у задужбине светородне лозе Немњића, манастире Жичу и Студеницу.

Ј. Ј.

Приликом поновног сусрета у Ваљеву, Митрополит Лука изразио је одушевљење камилавком Владике Милутина, упитавши где може такву да купи. Дирнут лепим речима, Владика Милутин одмах му ју је поклонио. Затечен гестом домаћина, украјински архијереј узвратио је панагијом, што је дирнуле све присутне, подсетивши на догађај из Битољске богословије чији су актери били, тадашњи професори, Свети Јован Шангајски и Владика Николај. Наиме, једном згодом, Владика Николај похвалио је свилену мантију руског брата. Овај је, пак, одмах скинуо са себе са намером да му је поклони. Кажу, Владика Николај га је бежећи уверио да треба да је задржи. Оба догађаја маме осмех, али и подсећају на дивну јеванђељску мудрост о радости даривања…