А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на вријеме? Благо слуги ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га (Лк. 12, 42-44). Исус Христос ово говори о свима вама, ви сте оне слуге којима је Он поверио Своје имање. Упитаћете: "Какво имање нам је поверио Господ?" Али зар свако од нас нема неки дар Светог Духа? Зар нам Господ није дао телесно срце уместо каменог? Зар није усадио у наше срце љубав према нашој несрећној браћи? Свако од нас има нешто од онога што припада Богу, а Њему припада све заиста добро у вашем срцу. Неке од вас је наградио добрима овог живота.
Све што је добијено одозго Господ је заповедио да делимо другима. Говорећи о слугама и о управнику Он подразумева оне који су постављени као они који имају дарове изнад оних који их немају. Ево, и вас је Господ Бог поставио над несрећним сиромасима да бисте овим "убогим слугама" давали на време меру хлеба, односно, да бисте се бринули за њихову исхрану. Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих (Мт. 4, 4; в.: Лк. 4, 4). Значи, и духовним хлебом треба да храните људе којима су потпуно туђе речи Божије, који не знају ништа о хришћанској вери. По могућству, треба да им испричате у најкраћим цртама о свештеној историји, о причама Господа нашег Исуса Христа, да их подсетите на заповести Божије, које су кроз Мојсија добијене на Синају, на велике јеванђељске заповести, које су много изнад древних – на заповести блаженства.
Даље је Господ рекао да ће над свим Својим имањем поставити достојног слугу. Овде се ради о томе да ће блаженог слугу, који је испунио вољу свог Господара Исус Христос поставити над Својим небеским имањем, учиниће га поседником оних неизмерних духовних блага које људско ухо није чуло и очи нису виделе, која ће добити све верне слуге Божије у Царству Небеском (в.: 1 Кор. 2, 9).
Ако пак слуга не буде милостив, ако не нахрани убоге хлебом, ако рече слуга тај у срцу својему: Неће мој госопдар још а дуго доћи, односно: "Неће скоро Страшни Суд, стићи ћу још да поживим, да се насладим животом, нећу размишљати о гладнима, почећу да их угњетавам, тучем и вређам," доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће га, и дио његов метнуће с невјернима (Лк. 12, 47). А ми Га уопште не очекујемо, сви смо ми безбрижни.
А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен (Лк. 12, 47). Ко је овај неваљали слуга? То смо сви ми који знамо вољу Господа нашег Исуса Христа, који знамо Његове заповести. Јер онај који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити; а коме је повјерено много, од њега ће се више искати (Лк. 12, 48). Ко не зна вољу Божију? То су људи који никад нису чули јеванђељску радосну вест – пагани, муслимани, па чак и Јевреји. То су наша сирота браћа која су некада била православна, а сад су заборавила своју веру.То је наша несрећна млада генерација која је одрасла у незнању заповести Христових. О њима Господ говори да ће бити мање бијени и то је праведно: ако не знају вољу Божију, заслужују мању казну.
Зашто ће они онда бити бијени? Свети апостол Павле у посланици Римљанима каже да су пагани без одговора, односно да немају оправдања, јер иако никад нису чули реч Божију, читају књигу природе, а у природи све говори о Богу (в.: Рим. 1, 20). Созерцање величанствености природе, посматрање закона који владају у свету, подстичу у људском срцу страхопоштовање и страх Божји. Зато ће се од њих тражити одговор, али ће бити мање бијени од оних који су знали вољу Господњу.
Шта значи "биће много бијени" и "биће мање бијени"? Значи, биће велика разлика у сили мучења којима ће се грешници подврћи у вечном животу. Биће страшна мучења за све оне који су хулили Духа Светог, који су свесно својим прљавим ногама газили свето Јеванђеље. Мања мучења су за оне који су мање грешили, којих међу нама има тако много. Још мања очекују оне који нису знали вољу Господњу.
Своју беседу завршавам Христовим речима, које сви треба да запамтимо, да ће се од свакога коме је много дано, много ће се и тражити (Лк. 12, 48). Какву одговорност ове речи стављају на оне којима је много дато, на нас, архијереје и свештенике, које је Бог поставио на велико дело вашег спасења, на дело проповеди Јеванђеља Христовог! Какав одговор ћемо се усудити да дамо на Суду Божијем ако се испостави да смо неваљале слуге?
Какав одговор ће дати свако од оних коме су дати велики разум, воља, дубина разумевања, знања, духовне силе? И од њих ће се доста тражити, ако су своја духовна богатства расточили, ако нису искористили на служење ближњима. Али и ви, који имате мало, сетите се да ће се од вас, премда мање, ипак тражити одговор и Суд Божји ће бити праведан. Амин.