Свети Игњатије (Брјанчанинов):150-годишњица његовог упокојења

По благослову Патријарха московског и све Русије г. Кирила, у сали цркве Христа Спаситеља у Москви одржана је конференција Свети Игњатије (Брјанчанинов): 150-годишњица његовог упокојења. Форум је организовала Фондација Светог Василија Великог. Публику је поздравио оснивач Фондације Светог Василија Великог, уредник ТВ канала Цариград, К. Малофејев.

Следећи говорник је био патријарашки егзарх све Белорусије, Митрополит мински и заславски г. Павле. У свом излагању Владика је осветлио многе аспекте рада овог ствараоца, почев од његових поетских и књижевних радова које су високо вредновали представници списатељске елите Русије, а завршио његовим радом на црквеном плану пуном самоодрицања зарад тачног испуњавања монашког подвига. -Духовни савети Светог Игњатија, пример његовог благочешћа, опит искрене молитве и аскетства, његов однос према греху и грешном човеку, став у животу савременог православног свештеника и сваког хришћанина, боље од било чега другог изражавају дубину и снагу православног духовног живота и сведоче о спаситељности светог православља, рекао је говорник.

Митрополит архангелски и холмогорски Данило

Тема извештаја Митрополита казанског и татарстанског Теофана било је теолошко образовање у време Светог Игњатија (Брјанчанинова), које је, по његовом мишљењу, нажалост, деловало само на ум, не помажући будућим свештеницима да у свом срцу развијају ревност за црквене службе. Због такве хладноће и прагматичности у тим годинама скоро да није било никаквих монашких кандидата међу семинаристима. Светитељ се лично, док се налазио као епархијски архијереј Кавказа, заузео да се 1846. године оснује Ставропољска духовна семинарија која је доживела период брзог процвата. Он је лично надгледао духовни развој ученика, и школу је преселио у нову пространу зграду, што је референт детаљно описао.

Тема извештаја који је поднео Митрополит архангелски и холмогорски Данило била је тема дубоког покајања, што је кључно дело овог јерарха. Митрополит Данило је рекао да у Одеској духовној семинарији, где је он студирао пре Московске духовне академије, није било радова Светог Игњатија (Брјанчанинова) и нико од семинариста није говорио о овом писцу-подвижнику. Онда је један професор почео давати овом будућем Митрополиту по један том недељно, и та литература је, како каже архијереј, изменила његов живот. Захваљујући делима Светог Игњатија (Брјанчанинова) постао је монах.

Велико интересовање су изазвали извештаји који су осветлили различите периоде живота светитеља. О настојатељству архимандрита Игњатија у Тројице-Сергијевој пустињи у близини Петрограда казивала је игуманија Васкрсенског Новодевичког манастира у Петрограду Софија (Силина).

О архипастирском раду Светог Игњатија на Кавказу окупљени су сазнали из извештаја Митролита ставропољског и невиномиског Кирила (извештај је прочитао први проректор Ставропољске духовне семинарије протојереј Павле Самојленко).

Намесник Даниловског ставропигијалног манастира у Москви архимандрит Алексије (Поликарпов) приказао је на конференцији пети том сабраних дела Светог Игњатија "Призив у савремено монаштво" и испричао невероватну причу о овој књизи која је била у рукама Светог Никона, Исповедника оптинског, током његовог заточеништва у Козелском затвору.

Архиепископ песоченски и јухновски Максимилијан излагао је о значају радова Светог Игњатија и навео изјаве о његовом раду многих подвижника, укључујући Светог Никона Оптинског, који је написао: -Радови Преосвећеног Игњатија су неопходни. Они су, да тако кажем, азбука духовног живота. Без овладавања азбуком није могуће учити друге предмете и науке. То су врата која воде у науку наука.

Последњи излагач, протојереј Андреј Ткачов, свештеник Московске епархије, рекао је да постоје три стуба православља у које сврставамо велике учитеље и светитеље - Јована Златоуста, Василија Великог и Григорија Богослова. По мишљењу овог свештеника, Свети Игњатије (Брјанчанинов) је најсличнији Григорију Богослову, који није желео да за собом води масу, није стварао неки систем, није тражио ученике, него је волео да се моли и плаче. И Свети Игњатије је волео да се моли и плаче. А у исто време он је био велики учитељ.

К. Малофејев

Током паузе од пола сата, учесници и гости су могли да виде фрагменте филма о Светом Игњатију - Учитељ покајања. Сви присутни су добили на поклон књиге: Светог Игњатија (Брјанчанинова) - "Изабрана писма", игумана Никона (Воробјова) - "Писма духовној деци", као и књигу А. И. Осипова "Бог".

Закључујући конференцију, председавајући професор Б. Б. Осипов је изјавио да ће извештаји бити објављени у зборнику посвећеном 150-годишњици престављења једног од најпознатијих и најпоштованијих светих отаца и учитеља Руске Православне Цркве - Светог Игњатија (Брјанчанинова).

Извор: Патриархиа.ру (превод Информативна служба СПЦ)