Дана 2. јула 2017. године, у Четврту недељу по Педесетници, Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил, служио је чин великог освећења храма преподобне Ефросиније, велике кнегиње московске, у Котловки у Москви, и Свету литургију у новоосвећеном храму. По завршетку богослужења поглавар се обратио верницима првосветитељском беседом у којој је посебну пажњу посветио теми слободе од греха и слободе од праведности, о којој је било речи у недељном зачалу из Апостола.
„У данашњем апостолском зачалу из Посланице Римљанима (Рим. 6: 18-23) апостол Павле нас учи да постоје две врсте слободе – слобода од греха и слобода од праведности, - нагласио је патријарх.
„Слобода од греха је човекова способност да независно од утицаја околине, од стереотипа мишљења и начина деловања који му се намећу сачува снагу да се супротстави греху. То је заиста највећа слобода, зато што је грех привлачан и ако се неко предаје греху, он престаје да буде слободан,“ – истакао је поглавар.
„А шта је слобода од праведности? То је управо она слобода која се врло лако стиче. На ову слободу човека на известан начин гура његов инстинктивни принцип: ради што хоћеш, не постоје никакви табуи, живи како хоћеш, сва ограничења су условна, не слушај никога, ослободи своје инстинкте, живи слободно. Зар нас данас не уче томе, без обзира колико су интелектуалне речи којима се то изражава, али чији је смисао заправо овај? И видимо шта се дешава у свету: чак и закони повлађују слободи од праведности и спољашње околности све ређе помажу човеку да сачува слободу од греха.
На крају овог дела свог казивања апостол Павле обраћајући се Римљанима каже да услед греха, услед живота слободног од праведности, наступа смрт, а услед живота слободног од греха – вечни живот. То нису људске речи – то Бог кроз апостола Павла говори целом свету. Он не говори људском силом, обраћа нам се Својом Божанском мудрошћу и свако од нас има могућност да бира хоће ли ове речи прихватити озбиљно или ће их одбацити, да ли ће постати слободан од греха или слободан од праведности. А резултат ће бити управо онај о којем нам Бог говори: слобода од греха је вечни живот, а слобода од праведности је смрт.
Много је оних који у току свог живота у искуству спознају снагу ових речи. То се најчешће дешава већ у годинама, кад човек стиче велико животно искуство, кад је много тога доживео, искусио и одстрадао, кад је у сопственом искуству схватио колико је велика и страшна у својој истини Божанска реч, како је бесмислено супротстављати јој се у мислима и речима, а тим пре у поступцима. Али људи који тек започињу живот, посебно они код којих се све одвија релативно срећно, који још увек нису дошли у додир с тугом, болешћу и патњом, често не схватају смисао ових речи, посебно налазећи се под утицајем информација које се данас обрушавају на човека. И задатак Цркве јесте да се обрати младима и онима у зрелим годинама, и онима који су на заласку живота, и да им каже да су Божанске речи непобитне и да се увек испуњавају,“ – истакао је патријарх.