О ослобађању од ропства

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас смо се поново окупили да прославимо Мајку Божију која нам јавља Своју заштиту преко Своје иконе, Владимирске. Данашњи празник везан је за један важан и судбоносан догађај из историје нашег града. Крајем XV века велики московски кнез Иван Васиљевич III одбио је да плати сраман и понижавајући данак татарским завојевачима. Данак је симболизовао вишевековно ропство, јарам туђина и иновераца, који је наметнут Русији.

Вођу Велике хорде Ахмед-кана је разгневио тај поступак руског кнеза и лично је повео на Русију грдну војску, хвалећи се да ће разорити свете цркве и похарати нашу земљу. Кнезу није било лако да се одлучи на тако смео, па чак и лудо одважан поступак. Многи рођаци и људи блиски кнезу, бољари, одвраћали су га: „Чему то супротстављање, већ смо се навикли на овакво стање, нема ништа лоше у томе. Плаћаћемо данак и живећемо мирно, као до сада“. Али велики кнез је био чврст у својој одлуци да избори коначну победу за свој народ и Отаџбину.

И тада се десио овај чудесни догађај, још једно заступништво Мајке Божије за нашу земљу, нашу државу, за нашу веру. Војска великог кнеза дошла је до реке Угре, а на другој страни се окупила војска кана Ахмата. Дошло је до мањих чарки, међусобног гађања, али ни једна ни друга војска нису имале одлучности да пређу реку и отпочну озбиљан бој. Ситуација се завршила тиме што су, неочекивано, обе војске, и татарска и руска, напустиле своје позиције и разишле се на супротне стране. Верни народ Свете Русије повезује овај догађај са чудесним заступништвом Мајке Божије, јер су у том тренутку узношене велике молитве, а у Москву је поново донета Владимирска икона. Људи су се молили и све наде полагали на Њено заступништво.

Зашто је овај догађај толико важан? То није само важан историјски путоказ. Важно је што се, до коначног ослобађања од татарског ропства, није дошло мачем, ни снагом оружја, већ чудесним заступништвом Мајке Божије. Немамо чиме да се поносимо у погледу војне тактике. Ово није била победа у жестокој борби, каква је, на пример, била Куликовска битка. Не, све се одиграло по милости Божијој. Без великог крвопролића Русија је била ослобођена од јарма ропства, који ју је гушио много векова.

Много пута је Мајка Божија показивала своју заштиту не само нашем народу, него и свим верним хришћанима и у Србиjи, и у Грчкоj, и на хришћанском Истоку. Историја зна за много сличних чуда, а још је већи број оних чуда која нису нигде записана, већ се чувају у нашим срцима, нашем сећању. Сви ми, овде присутни то одлично знамо. Сама чињеница да смо овде, сада, сви окупљени представља сведочанство још једног чуда Мајке Божије. Деценијама је ова обитељ била затворена, овде су живели државни функционери, а потом и уметнички прегаоци. И ево, такво преславно чудо се јавило, нама, грешнима, који нисмо ничим заслужили ту љубав, коју нам пружа Мајка Божија. У животу сваког од нас десило се нешто налик на оне далеке догађаје са краја XV века.

Мајка Божија нас удостојава свог заступништва и покрова онда када смо одлучни да више не служимо нечастивом, да се не покоравамо греху, да не плаћамо овом изнуреном душом и телом данак, и кад стајемо на пут истинске слободе. Слободе у Духу Светом.

Да, дешава се да паднемо, дешава се чак да одлазимо. Како је било и током историје: ропство је укинуто, али су варвари, иноверци долазили не једном, не двапут, већ још много пута и рушили плодове нешег мукотрпног труда, уништавали цркве, заробљавали народ, одводили људе као плен. Исто је и у нашем животу. Често страсти продиру у наш живот, чак и када нам се чини да је све мирно, да смо слободни од бремена греха. Онда се све руши, спаљује огњем греха и ми седимо на згаришту.

Али, најважнија је одлучност у борби са грехом. Иста таква одлучност, какву је имао велики кнез Јован у борби за слободу своје Цркве и народа. Често наши ближњи, пријатељи, наше сопствене помисли нас одврађају од те борбе: „Не треба да се бориш, на том пољу те чекају само страдања и неприлике“. Исто тако су и бољари говорили кнезу: „Ма, пусти, плати данак и живећемо мирно, као што смо пре живели и како смо навикли“.

Сав живот хришћанина је борба. Бескомпромисна, непопустљива. У тој борби имамо велику силу на својој страни — заштиту Мајке Божије. То је неисцрпна сила, јача од сваког оружја које људски ум може да измисли. Морамо да знамо да су покров, милост, заступништво Мајке Божије увек са нама. Захваљујући томе имамо посебну, непресушну снагу у борби са грехом. Најважније је да сами, из своје гордости, малодушности и кукавичлука, због својој слабости не одбијемо ту Божанску благодат, не наљутимо Мајку Божију својим речима и поступцима. Тада ће победа у тој борби бити наша.

Теби Изабраној Војвоткињи победници, која нас избављаш од зла доласком Твоје часне иконе, Владичице Богородице, светло установљавамо празновање јављања свете иконе твоје, и кличемо Ти: радуј се, Невесто Неудата!

Амин