Светом архијерејском литургијом коју је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством и богатим музичким програмом, на Михољској Превлаци је обиљежен Сабор Братства православне омладине Црне Горе.
Сабору је присуствовао велики број представника омладинских православних организација из Црне Горе, Балкана, епископ Чешке православне цркве Георгије, пакрачко-славонски владика Јован, свештеници Грчке православне цркве, Охридске архиепископије, као и свештеници из Русије, Украјине и Албаније, као и представници општина Херцег Нови, Котор и Будва.
„Овај свети трон апостолски, светосавски, зетски, црногорски и приморски је кроз вјекове давао бројне изданке. Првог зетског епископа Илариона, послије њега Евстатија Превлачког епископа српског, хиландарског игумана. Изњедрио је и Светог Петра Цетињског и Светог Петра Ловћенског Тајновидца и свештеномученика Јоаникија митрополита црногорско приморског, а у наше вријеме је одавде изникао светитељ Божји, Мардарије љешански, либертвилски и свеамерикански“, истакао је у својој бесједи вјерницима митрополит Амфилохије.
Он је позвао вјернике да усрдно моле за обнову древног манастира Светог Архангела Михаила који је срушен у средњем вијеку.
„Он треба да васкрсне до 2020. године али то зависи од ваше молитве. Да се помолимо за ове наше који су задужени за старине. Они мисле да се старине најбоље чувају ако се конзервира камење. Ово нијесу такве старине, ово су старије, гдје је сваки камен светиња која се чува. Нико га боље не чува од Цркве Божје и народа Божјег који је градио те цркве и уграђивао себе у њих“, истакао је црногорско-приморски митрополит.
Програм поводом завршног дана Сабора који је почео у понедјељак био је посвећен 200-ој годишњици погибије вожда Карађорђа. Тим поводом је и драмски умјетник Иван Вучковић извео минијатуру у којој је глумио вођу Првог српског устанка, бесједио и говорио стихове њему у част.
<iframe width="636" height="354" src="https://www.youtube.com/embed/cTRdET_ZaSE" frameborder="0" ></iframe>
Предавање на тему „Карађође и Црна Гора“ одржао је историчар др Александар Раковић.„Карађорђе и Петар Први Петровић Његош, зачели су идеју о Српском уједињењу, а њихови потомци су уједињење дочекали тек 1918. Идеја новог српског уједињења мора непрестано да се његује како би ове или будуће генерације поново ујединиле Србију, Црну Гору, Републику Српску„, истакао је др Александар Раковић у бесједи на 24. сабору православне омладине на Михољској Превлаци.
Карађорђе је, подсјетио је он, 1808. и 1809. године сматрао да уједињења српска држава треба да окупи Србију, Црну Гору, Боку, Дубровник, Босну и Херцеговину.
<iframe width="636" height="354" src="https://www.youtube.com/embed/Bp3iJEhUyGA" frameborder="0" ></iframe>
„У исто вријеме Петар Први Петровић Његош, митрополит црногорски, имао је своју визију српког уједињења. Он ју је 1807. године изнео, а тај предлог гласи да треба ујединити Црну Гору, Зету, Босну, Херцеговину, Дубровник и Далмацију. Због борби са Французима у Боки и других међународних околности, Петар Први Петровић није био у прилици да пошаље Црногорце у помоћ Карађорђевим устаницима“, истакао је др Раковић.
Учеснике и госте поздравио је предсједник Братства православне омладине Црне Горе, свештеник Миајло Бацковић.
„Први пут након петнаест година а можда више Сабор је трајао три дана. Потрудили смо се заједно са манастирским братством и његовом управом, нашим митрополитом, да опет вратимо сјај и значај овом Сабору који је 24. по реду. Први, други и трећи Сабор помагала су нам наша браћа из Балканске организације младих Васељенске патријаршије. Касније је било много теже због ситуације у нашој земљи, а није лако ни данас. На својим мајицама Братство носи по благослову митрополита натпис ‘Витезови православља’. Прије десетак година када је био напад на Цетињски манастир, наш владика није био ту. У његовом одсуству покушали су да уђу у манастир, мислећи да смо раслабљени, да упадну и отму светињу цетињску. Тада је 200 момака Братства православне омладине било у манастиру, на Ћипуру. Мјесец дана су остали закључани и нису дали наше светиње и зато је то можда највећи благослов овога братства“, рекао је предсједник Братства православне омладине.
У програму је наступила група „Родослов“, хор дјеце из Грачанице, историчар Александар Раковић, глумац Иван Вучковић, гуслар Голуб Биговић, отац Арсеније Арсенијевић и група „Пирг“, Асим Сарван као и хармоникаш Бошко Тујковић. Приређена је и изложба фотографија „У сусрет руском цару“ поводом стогодишњице страдања царске породице Романов.
У склопу Сабора приређена је и трибина „Православље и спорт“ о чему су говорили гинеколог др Вања Милошевић, професор Факултета за спорт и физичко васпитање из Београда, проф. др Ђорђе Стефановић, протосинђел Иларион Ђурица, репрезентативка у џудо и рвању проф. Винка Радовић и директор Православног спортског друштва, Миљан Ћеранић.