У Херцег Новом обиљежен Спомендан српских народних страдања крајем XX вијека

Генерални конзулат Републике Србије био је синоћ домаћин вечери посвећеној сјећању на страдање српског народа у последњој деценији XX вијека, одржаној у оквиру Трга од ћирилице. Током вечери поручено да се жртве не смију заборавити.

Говорили су генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом г. Слободан Бајић, архијерејски намјесник бококоторски, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, предсједница Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Херцег Новог госпођа Оливера Доклестић и предсједник Друштва за архиве и повјесницу херцегновску, г. др Горан Комар.

Вече је започело рециталом „Личке јаме“ који је говорио дјечак Милош Богдановић из Кумбора, чији су преци у „Олуји“ прогнани из Хрватске.

У музичком дијелу програма наступио је хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, под диригентском палицом Михаила Лазаревића.

Своје стихове о избјегличким распећима свога рода казивао је пјесник Ђорђе Брујић.

Господин Бајић је подсјетио да је одлука о обиљежавању 5. августа као Дана сјећања на прогнане и страдале Србе током 90-тих година прошлог вијека, донијета у Београду прије двије године, заједничком сједницом двију влада – Владе Републике Србије и Републике Српске.

„Имајући у виду патње кроз које су прошли прогнани и страдали Срби, можемо поручити, да дугачке колоне протераних Срба, пуста српска огњишта никада нису и неће, никоме донети срећу, а да Република Србија чини и чиниће све како се оваква, више него тешка догађања која су обележила крај двадесетог века никада не понове“, поручио је генерални конзул Републике Србије.

Архијерејски намјесник бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић је казао да се у Хрватској „Бљесак“ и „Олуја“ славе као национални празник, уз Томпсонове усташке пјесме и гласни благослов Цркве у Хрвата, а „Хрватска је „Бљеском“ и „Олујом“ довршила оно што Павелић и Степинац нису“, рекао је он и запитао се шта је то што храни мржњу према српском народу.

„Основни проблем је што смо ми Срби православни и немамо намјеру да се мијењамо и прилагођавамо некаквим екуменским марифетлуцима. Покушаји уније у Хрватској сежу у најдаљу старину. Чак је једна и успјела и тако је настала тзв. Гркокатоличка црква у Хрвата, а ми је зовемо Марчанска унија“, рекао је протонамјесник бококоторски и додао да „Данас готово нема ни једног Србина католика, којих је Дубровник био пун а и Бока. Зато нека се нико не чуди што ми са неповјерењем улазимо и у тзв. екуменске разговоре“, закључио је свештеник Момчило Кривокапић.

Госпођа Оливера Доклестић је изразила саосјећање са како је казала „дубоком тугом 220 000 прогнаних Срба са својих вјековних огњишта, некадашње Републике Српске Крајине, Крајине вјековне бранитељке, штита Аустријске царевине“, рекла је предсједница Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Херцег Новог.

„Од тада, па до данас, након 22 године, они су странци, гдје год да су отишли, избјеглице од којих су се саблажњавали, и непожељни, од којих су се клонили. 40 000 Срба из Крајине и даље је без ријешеног стамбеног питања, 67, 5 хиљада је избрисано из бирачких спискова у Хрватској. Не могу да се врате у своје куће, станове, на своја имања. Не постоје!“, закључила је Доклестић.

Др Горан Комар сматра да подстицај уништења и прогона српског народа треба тражити у другој половини XX вијека, управо у вријеме када су Балкан запљуснули национални еманципаторски покрети.

„План прогона и уништења није се ни могао јавити прије националних еманципаторских покрета у српских сусједа у централном Балкану прије завршнице XIX вијека и касније, из простог разлога што тог националног елемента тамо до тада није ни било. Он се јавља као израз помјерања у склопу државног досега црно-жуте монархије“,казао је Комар.

Он је рекао да су далеки вјекови заправо тежили урушавању ћириличне писмености и да је српски народ на Балкану уништаван и у својству даваоца Писма.
„Далеки вјекови тежили су урушавању ћириличне писмености у зонама дотација, знака Слова, знака Цркве, а план велелепне византијске држав оличен у дјелу Свете браће Солуњана: писменост свим народима, донио је потврду универзалног и демократског политичко-црквеног концепта Цариграда какав није виђен у историји. У временима када се народно име назначавало потпуно спонтано, без намјере националног еманциповања, тада српско народно име доминира Балканом. То казују све старе повеље и није их могуће уништити“, закључује Комар.

Остатак вечери обиљежио је концерт Београдског камерног хора под диригентском палицом Владимира Марковића и отварање изложбе слика Три сореле Анкице Бјелице, историчарке умјетности и сликарке из Никшића.

У недељу, 6. августа, у оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ на Белависти биће приређено вече „У част пјесника Петра Другог Петровића Његоша“. У програму ће учествовати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Снежана Адамовић, књижевник Никола Маловић и књижевни критичар Желидраг Никчевић.