У сусрет великим jубилеjима Чајничког храма и Чајничке Краснице

Чајниче је малена планинска варош. Веома необично, занимљиво и неприступачно планинско мјесто. Смјештено је између планина Цицеља и Чивчибрда, на тромеђи Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Вјероватно, да би уским и вијугавим путем, у овај градић свраћао само понеки љубопитљиви путник и намјерник. Што је Чајниче познато ходочасничко и завјетно мјесто и светилиште, то је зато што сеу овом малом али лијепом градићу чува Чудотворна икона Мајке Божије. Икона је због своје љепоте названа Чајничка Красница.

По предању Цркве ову чудотворну икону Пресвете Богородице насликао је својом руком Св. апостол и јеванђелист Лука. Пошто је по занимању био љекар и сликар, овај апостол Божији је насликао, по благослову Пресвете, више њених икона. Између осталих, ту се убрајају још три чудотворне иконе, које припадају богатој духовној ризници Цркве, то су Јерусалимска, Тројеручица, Пећка и Чајничка Красница. Икону је српском роду донио из града Јерусалима Св. краљ Милутин. Дуго времена икона је била на двору Немањића, као заштитница. Послије исцјељења краља Уроша Милутина пред иконом, пренешена је у задужбину краља Милутина, у манастир Св. Николе у Прибојској Бањи.

Ту икона пребива до 1594. године. Турци са Синан пашом спаљују мошти Светог Саве, а из обијести руше и пале пред собом све цркве и манастире. Почевши од Милешеве, Турци не поштеђују ни манастир Св. Николе, који су по пљачкању запалили. Један храбри сељак ускочио је у ватру и спасио икону, коју је пламен већ захватио. Икону је пренио преко ријеке Лима и уским, шумским путевима донио у Чајниче. Стигао је пред стару камену цркву увече. Није хтио никоме да се јави, па је преноћио са иконом у оближњем шумарку. Кад се пробудио иконе није било уз његово узглавље. Уплашио се да му, послије толико труда, неко није украо икону, јер је, уморан и изморен чврсто спавао. Убрзо је свештеник отворио врата цркве и по уласку, видјели су икону у храму. То су, и свештеник и овај благородни сељак, а и народ који се окупио, схватили као жељу Мајке Божије да њена икона остане у Чајничу. И заиста, тако је вијековима.  
Најприје је икона 270. година била у малој, каменој цркви. Када су Чајничани видјели колико вјерног народа долази на поклоњење икони, онда су средином XIX вијека подигли нову, саборну цркву. Посвећена је, као и стара,  Успењу Пресвете Богородице.  Црква је грађена од 1857 – 1863 године. Камени звоник призидан је тридесет година касније. Икона је 1863. пренешена у нови храм, гдје се и данас налази. Њено мјесто је са лијеве стране наоса, у посебно израђеном трону.

Чудотворна икона Пресвете Богородице поред красоте и љепоте коју посједује и самим молитвеним обраћањем, даје вјернима посебну благодат и смирење. То су искусили сви они који су макар једном молитвено пред лоиком Краснице приносили искрене молитве. Када се пажљивије посматра икона, уочиће се карактеристике које додатно икони дају красоту и светост. Лице Богородице на икони је тужно, због све бриге коју је као Мајка Христа Господа имала од рођења Богомладенца па све до крсне смрти. Забринута је Мајка и за све нас и молећиво чека да се покајемо и обратимо Богу. Икона је двоструког лика. На предњој страни је Богородица са Богомладенцом Христом кога држи на десној руци, а са задње стране иконе је икона Светог пророка, претече и крститеља Јована. Икону је 1868. године у сребро и злато оковао чувени сарајевски златар Ристо Андрић. Послије оздрављења, пред Красницом, од тешке и неизљечиве болести, затражио је молбом од црквене Управе да му одобре да сребром и златом украси икону Чајничке Краснице. Затворио је своју златарску радњу и три године са својим шегртима радио само на украшавању иконе са обје стране. Утрошио је шеснаест килограма сребра и килограм злата на окову иконе и благословом Мајке Божје величанствено и умјетнички је украсио.      

Само је Богу свемогућем знано, колико је вјерника пред Красницом нашло утјеху и оздрављење. Колико је супружника, молитвом пред њеном иконом, добило чедо и потомство. Колико је болних оздравило од тјелесних, психичких  и душевних болести. Мајка Божја као Мајка над мајкама, као она која је већа и шира од небеса прима молбе и молитве свих оних, који се са покајањем, вјером и надом моле и траже помоћ пред Њеном иконом, и помаже свима својом заштитом и посредовањем код Сина Њеног и Господа нашег Исуса Христа. Пред иконом Чајничке краснице проговорило је нијемо јеврејско дијете, које је касније као војник спасао живот свештенику који је читао молитву и ослободио га из заробљеништва. По доласку у Чајниче и молитве пред Красницом од болести очију оздравило је дијете из Сарајева. Послије Острога, поклоници и ходочасници најчешће долазе у Чајниче. Поред православних срба и других православних хришћана, икони на поклоњење, молитву и помоћ, обраћају се и народи других вјероисповјести и националности. Кратки историјат иконе и неколико записаних чуда пред овом иконом објавио је преподобни ава Јустин Ћелијски, у житијама светих за празник Велике Госпојине. Молитву Чајничкој Красници Дародарилици написао је Свети Николај Жички. Акатист је написао протојереј-ставрофор Марјан Кнежевић, а у припреми је и служба у част Чајничке Краснице.  

Спомен ове чудотворне иконе прославља се на празник Успења Пресвете Богородице 15./28. августа. Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Господина Г. Амфилохија, ускоро ће из штампе изаћи и монографија о Чајничкој Красници, у издању Светигоре, што је морам нагласити Божија правда. Наиме,  када се на икони прије тринаест година пројавио лик Светог Јована Крститеља, само је Светигора објавила ову необичну духовну појаву. Лик Светог Јована пројавио се на празник Усековања главе Светог Јована, на комаду јагњеће коже,  јер је првобитни лик Св. Јована изгорио у пожару. „Богу је све могуће што рече“!

Посебно радује, што у дане јубилеја 525.г. од првог писаног помена цркве у Чајничу, 423.г. од како је икона Чајничка Красница у Чајничу, 160.г. од почетка изградње Нове цркве и 60.г. од њене обнове Господ испуњује наше молитве, заштитом, посредовањем и љубављу Мајке Божје и Њене Чудотворне иконе Чајничке Краснице. Слава Богу за све.