Ктиторска слава у манастиру Високи Дечани

Свети Стефан Дечански нам поручује да волимо, љубимо, чувамо и сачувамо Косово и Метохију као што га он воли и чува никада не одлазећи из ове светиње

,,Онамо намо за брда она казују да је зелени гај, под ким се дижу Дечани свети, молитва у њих присваја рај...“. Целим путем ка манастиру Високи Дечани, понављала сам у себи стихове и мелодију песме, коју народ Црне Горе сматра химном, а написао је црногорски краљ Никола Први још давне 1867.године. И сетих се речи пријатеља из места Велике, подно Чакора, у Црној Гори, који ми рекоше летос, да су њихови дедови некада преко Чакора силазили у Дечане да помогну братији у радовима у пољу, и опет се преко брда враћали истог дана кући. Чакор је готово две деценије затворен, ал да су се попут својих дедова упутили у Дечане, овога пута околним путевима, на славу, посведочише ми многи из разних крајева Црне Горе који су раном зором већ пристигли у манастир на ктиторску славу Св Краља Стефана Дечанског. Монаси из Острога, са Цетиња, монахиње из многих манастира, бројни свештеници и верници из Подгорице, Никшића, Бара, Берана и других места дошли су да се поклоне моштима Светога Краља и присуствују светој литургији.

И нису они били једини. Неколико аутобуса из Београда, Крагујевца, Краљева, Новог Сада и других места довезло је на стотине верника у ову метохијску светињу. Тискали су се монаси и монахиње, свештеници и цивили у дечанску цркву, где је, крај кивота са светим моштима, литургију служио митрополит дабро-босански Хризостом уз саслужење умировљеног владике захумско-херцеговачког Атанасија и епископа рашко-призренског Теодосија, као и четрдесетак свештенослужитеља из многих епархија Српске Православне цркве. У оквиру литургије обављена су и два рукоположења. Професор призренске богословије, ђакон Милан Стојковић рукоположен је за свештеника, а други професор призренске богословије Немања Михајловић је рукоположен за ђакона. Мноштво верника је приступило светом путиру да се причести, а обављено је и освећење славских колача и жита. Епископ умировљени захумско-херцеговачки је у својој беседи рекао да се прочитано јеванђеље односи на Св. великомученика Стефана Дечанског, јер је он са јеванђељем живео, и јеванђеље данас благовести нама радосну вест да је Бог са нама, ако љубави имамо и заповести љубави држимо.

- Св. Стефан је љубио Бога и љубио ближње своје. Говорио нам је Св. отац Јустин нови чудотворац ћелијски да је Свети краљ Дечански новомученик, величанствене Дечане саздао од својих молитава и суза и својих ноктију. Никакве неправде ни отмице никоме није чинио. Свима је помагао и до данас је остао као стуб, сведок љубави према Богу и према ближњима.

Владика Атанасије је истакао да му је драго што је на славу дошло много људи(око 1500), и то га је подсетило на она времена када су људи са свих страна долазили, и позвао је вернике да опет долазе и не само у Дечане, већ и у Грачаницу и у Љевишку и у друге светиње. Он је подсетио да је на Косову и Метохији порушено преко 150 светиња, али да се народ треба окренути Богу, да не издаје себе и своје светиње и да долази и обнавља. Посебно је позвао децу рекавши да је Господ говорио,, Пустите децу да долазе к мени, јер је таквих Царство Небеско“ и рекао да ниједан светски вођа, ниједан лажни пророк, ниједан лажни учитељ, се није обраћао деци, јер нема шта да им каже. Неки су чак и користили децу, како би их, користећи се лажима, напунили мржњом. ,, Међутим, рекао је владика, будућност се не може градити на мржњи коју уливате у своју децу“, што је рекао једном приликом када су косовски Албанци исценирали тровање деце. Владика је рекао да православље богати свет светињама и зато се треба у томе остати усправни и исправни до краја:

- Православље богати свет светињама и ту треба да останемо верни до краја. Усправни и исправни и раширених руку према свима. Не гајити мржњу, не освету, не нешто што нас неће извести нигде, него љубав јеванђељску, љубав трезвену, љубав одговорну. Зато требамо бити као деца по незлобивости, по доброти.

Митрополит Хризостом је рекао да је за нас православне Србе, ма где да смо рођени, Косово и Метохија наша колевка:

- Ми смо сви на Косову и Метохији одрасли, васпитавали се, учили се заветима косовских светиња и косовских светитеља мученика. Међу њима сигурно, једног од највећих Светога Стефана Дечанскога. Зато данас треба када смо овде, када се молимо, када славимо успомену на њега, да ослушнемо шта нам то Свети Стефан Дечански поручује. А он, из овога ковчега поручује да волимо и љубимо Косово, као што он воли и љуби Косово, да чувамо и сачувамо Косово и Метохију, као што га он чува, никада не одлазећи из ове светиње, а то значи да и ми не треба никада да одлазимо са Косова и Метохије, већ да се увек на њему рађамо и да се на Косово и Метохију враћамо, да се овдје попут њега освећујемо, ако треба и страдамо, али да свети и Божји бивамо. То је данас порука Св. Краља.

Митрополит је рекао да је Свети краљ Стефан Дечански сигурно тужан данас што неки Срби напуштају своја огњишта, што се српска земља продаје.

-Зато Свети Краљ данас нама свима поручује „Љубите и волите Косово, као што га ја љубим и чувам, враћајући се увек у њега, живећи у њему, обнављајући га и стварајући увјек у њему нове вредноте, као што управо ствара братија ове свети обитељи, као што ствара Епархија рашко-призренска. Од згаришта, од свега девастираног, од свега уништенога, ова епархија, захваљујући жртви владике Теодосија и братије, свештенства и народа мученичког, ова се епархија данас обнаља. Ова епархија данас представља један диван цвијет и украс наше цркве као што је била увјек, а посебно ова светиња која је задивљујућа у сваком сегменту, и по монаштву, и по молитви и по овом данас нашем сабору овде, који нас је око Светог Краља сабрао- рекао је митрополит Хризостом, захваливши се владики Теодосију и братији на његовој љубави, жртви и посвећености и на томе што следе пут Светог Краља Стефана Дечанског.

Дечански монаси су после литургије помазивали уљем све који су имали потребу за молитвом и помоћи Светога Краља, а сви су у колони прилазили и целивали мошти, које су за ову прилику биле отворене.

У манастирској трпезарији била је приређена трпеза љубави,а за народ који је журио на пут било је послужења и у манастирској порти.