Свети Јован Бранковић, деспот српски

Праведни Јован, син светог деспота Стефана и свете Ангелине Бранковић, рођен је у Албанији, где су у то време живели његови родитељи. Период одрастања Јован је провео са породицом у Италији. Тамо, у родитељском дому добио је добро хришћанско васпитање и образовање. У формирању његове личности посебну улогу су имали монаси, који су били чести гости у дому његових родитеља. Јован је узрастао на чврстој основи православне вере и богоугодног живота.

После смрти супруга, праведна Ангелина је заједно са синовима Георгијем и Јованом, уз одобрење угарског краља Матије Корвина, пренела мошти свог мужа у Купиново. Угарски краљ је тада одликова браћу Георгија и Јована титулама деспота. Пристигли су у област Срема у фебруару 1486. године. Старији брат Георгије добио је на управљање земље којима је раније владао његов предак Вук Бранковић. Након више од десет година он је оставио престо, примио монашки чин и напослетку постао архијереј.

Након тога, млађи брат Јован остао је једини српски владар. "Благословени и христољубиви деспот" називали су га летописци. Оженио је Јелену Јакшић, кћерку познатог српског велможе.

Као српски деспот, праведни Јован је, са једне стране, водио борбу против иновераца турака који су нападали са југа, а са друге, супротстављао се покушајима римокатолика да поунијате његов народ. Благоверног деспота је покретала жеља да ослободи од ропства све српске земље, али је то превазилазило његове скромне снаге.

Већ у јулу 1501. године деспот Јован и београдски бан Георгије продрли су у заробљену Србију и дошли до Смедерева. У децембру исте године дестоп Јован је са својом војском заробио 300 турака. Почетком 1502. године послао је свог брата Максима у Венецију да преговара о заједничкој борби против турака. Крајем октобра исте године, поново је ратовао са турцима у Босни.

Свети Бранковиhи, икона 1753 г. Никола Нешковиh

Уздајући се у Творца свих, Јован је много помагао српским манастирима, молио монахе да се моле за спасење српског народа и његове породице. Заједно са својом мајком и братом, остављао је велике прилоге светогорским манастирима. Помагао је и многим околним манастирима. Према народном предању, заједно са братом подигао је и обновио је манастире Прибина Глава, Месић, Фенек, Дивше, Беочин Шишатовац и друге.

Међутим, праведни деспот Јован није дуго живео на овом свету. "Његове године живота биле су избројане, али ипак испуњене многим добрим делима и богоугодним подвизима", – пише о њему преподобни Јустин (Поповић). Он је отишао ка Господу након изненадне болести, 10. децембра 1502. године и био је сахрањен у цркви апостола Луке у месту Купиново, недалеко од свог оца.

1507. године Максим и Ангелина, одевени у монашке ризе, отишли су са моштима својих ближњих у Валахију, а после две године вратише се у Срем. Помоћу својих рођака Јакшића, и влашког војводе, 1512. године подигли су манастир Крушедол, где су положили мошти светих Стефана и Јована.

О почетку поштовања светог Јована Новог сазнајемо из житија мученика Георгија Кратовског. У житију се наводи да се Јован "пројавио" три године након смрти. У писму руском великом кнезу Василију, из 1509. године, праведна Ангелина говори о свом сину као о светитељу. У служби светом Јовану Новом помиње се да његове нетрулежне мошти мироточе. Заиста, остаци светитеља били су прослављени многим чудима и благодатном снагом која је од њих истицала. Познат је чак и случај исцељења једног запоседнутог агарјанина. Био је исцељен и један младић, који је лежао болестан осам година.

У Крушедолу су мошти светитеља биле до 1716. године када су манастир заузели и спалили турци. После тог трагичног догађаја, честице моштију светих Бранковића остале су нетакнуте. Међу њима била је и честица стопе светог Јована. Ове светиње се до данас чувају у обитељи.

У једном руском рукопису име светог Јована Бранковића помиње се већ у 1612. години. Опширно житије светог Јована било је одштампано у Београдском Србљаку 1861. године. У служби светитељу може се пронаћи много историјских сведочанстава о односима срба и угара у Срему. Професор Милеуснић сматра да је службу саставио један од крушедолских монаха.

Лик светог деспота српског Јована Новог сачувао се на фрескама манастира Крушедол и на различитим иконама, где се он често приказивао са осталим светим Бранковићима.