Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да је егзодус Срба из Сарајева након потисивања Дејтонског мировног споразума једна од најпотреснијих слика у новијој историји српског народа и једна од највећих жртава коју је српски народ поднио за Републику Српску.
"Напуштајући вјековна огњишта у миру, износећи са собом и своје преминуле, Срби из Сарајева, који су и у рату поднијели огромну жртву за Републику Српску, показали су да је кућа тамо гдје ће бити уважени и гдје неће бити понижени, јер су се они и у рату борили само за права достојна човјека која су им првим пуцњем у Сарајеву грубо одузета", истакао је Додик.
Он је нагласио да су Срби у Сарајеву представљали највећу концентрацију интелектуалних и стручних потенцијала српског народа у БиХ.
"У том граду се водила најјача политичка битка за права народа и управо су Срби из Сарајева повели народ јер су знали да артикулишу праве циљеве за српски народ у епицентру политичког сукоба након распада бивше Југославије. Та артикулција је била стварање Републике Српске", рекао је предсједник Српске.
Он је нагласио да због тога Република Српска, уз дужно поштовање свим жртвама које су многи поднијели за њено стварање, дугује огромну захвалност управо Србима из Сарајева који су након напуштања свог града створили нови живот у Републици Српској и унаприједили квалитет живота заједнице у било којој средини да су се настанили.
Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у децембру 1995. године, а завршен је у марту 1996. године.
Око 120.000 Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела општине Стари град напустили су вјековна огњишта и кренули на простор Републике Српске, не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу.
Многи Срби су одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица. На Сокоцу је формирано Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које су пренесени посмртни остаци близу 1.000 бораца Војске Републике Српске.
Српски борци су зауставили офанзиве муслиманско-хрватске војске, одбранили своје домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, за столом у Дејтону, припала Федерацији БиХ.