Милица Ракић, жртва Нато злочинаца – прошло је 19 година

Милица Ракић погинула је 17. априла 1999. године. Њен отац Жарко сведочио је да је сцена удара била стравична. Купатило је било пуно гелера, који су се толиком силином зарили у кућу да су пробили и зид. „Изгубили смо је“, прве су речи које је изустио када ју је крваву узео у руке. Имала је велику рану на препони кроз коју је искрварила, али и друге тешке повреде. Несрећни отац Жарко однео ју је те ноћи у оближну амбуланту Хитне помоћи. Касније је породица преко телевизије сазнала да је Милица изгубила живот.

Једна улица у Батајници, као и једна у новосадском приградском насељу Ветерник понеле су њено име, а недавно обновљена биста на споменику у Ташмајданском парку подсећа на страдање 79 невине деце током 78 дана бомбардовања. Њен лик осликан је и у херцеговачком манастиру Тврдош, а постојале су и иницијативе да се прогласи мученицом.

Иако званично није канонизована, на иницијативу сада пензионисаног владике Атанасија и уз благослов владике Григорија и покојног патријарха Павла, пет година након бомбардовања је фрескописац ђакон Никола Лубардић из Београда у манастиру Тврдош у византијском стилу осликао фреску мале Милице, на којој пише: „Св.н.муч. (Света новомученица) од НАТО. Милица дете“.

Јеромонах Порфирије из манастира Тврдош, у којем се фреска налази сада већ дуже од једне деценије, прича да се верници, а поготово они који први пут дођу у манастир, пред том феском одмах заустављају.

– Верници углавном реагују са пијететом, стану пред фреску, прекрсте се и помоле. Неки се пак изненаде, јер знају да Милица још није светица, па им буде мало чудно што је њена фреска присутна у манастиру, а странцима из неког разлога смета та фреска, а неки од њих су је гледали чак са презиром – прича отац Порфирије.

Сам патријарх Павле је, како прича јеромонах Порфирије, одмах пошто је фреска насликана дошао до манастира да је види и благословио ју је.

Пјесма посвећена Милици коју је Комнен Вуковић отпјевао на прошлогодишњем Дјечијем Сабору на Цетињу: