Сабрање у цркви Свете Недеље у Брњачи на Томину Недељу

У прву недељу по Васкрсењу Христовом, у народу познатијој као Томина или Бела недеља, у цркви Свете Недеље у селу Брњача код Ораховца, окупило се стотинак верника. Својим аутомобилима или са пријатељима су овога јутра похитали на Свету Литургију, коју је на радост свих служио јеромонах Кирило Дечански уз саслужење пароха великохочанског Миленка Драгићевића и пароха ораховачког Веље Стојковића.

По окончању литургије деца су са иконама повела литију око цркве, а свештеници су потом освештали водицу.

Погледа упереног у оближња имања на којима су до 1999. били српски домови, отац Миленко је рекао:

- У овом селу, на овој метохијској земљи, су Срби живели вековима. Црква Свете Великомученице Недеље у којој смо се данас сабрали запамтила је многа сабрања, многе литургије и многе радости. Али је Св. Великомученица Недеља запамтила и многе муке и многа мучеништва у овоме селу, Брњачи. И ја сам као дугогодишњи свештеник ораховачки запамтио многа страдања, и запамтио догађаје из 1998. и 1999. када су и из овога села Срби киднаповани и нестали, али има данас у другим деловима Србије потомака последње две породице које су одавде отишле, породице Јанковић и Лукић. Отишли су у друге делове Србије да живе, у селу их више нема, али нама остаје да споменемо и њих овде на овом сабрању. Веома је важно да споменемо и да спомињемо оно што се збило у прошлости, јер без прошлости нема ни будућности. И сама ова црква је запамтила многа страдања, многа рушења, али је запамтила и обнове и зидања. И то нам говори да и за нас после свих ових страдања, којих се сећамо у данима пред Васкрсење Христово долази и само Васкрсење Господње, али и васкрсење свих нас, само треба да верујемо и да се надамо.

Томина Недеља се сваке године у цркви Свете Недеље обележава литургијски као дан сећања на освећење ове светиње после обнове 1976. године, које је обавио тадашњи владика, а потоњи Патријарх српски Павле.

Обнове цркве која је почела 1974. и освећења се сећа старина Димитрије Марковић из Ораховца:

-Ех, долазио сам сваки дан и трактором довозио камење од којег смо зидали цркву. Многи су помагали. А када је црква изграђена велики народ је дошао на освећење. Било је то на Томину Недељу. Велика је радост била, народ из Ораховца, Велике Хоче, Ђаковице, Призрена се окупио. Била је и музика, играло се коло... А онај Шиптар из Ораховца који је за време окупације (Други светски рат), срушио цркву помамио се, сишао је с ума. Јер помагала је ова црква много и свима. И сећам се ту је у дворишту цркве био један стари дуб из којег је излазила вода. Том водом смо се умивали, мазали очи и одмах би нам било боље. Данас нема ни дуба ни воде, ал ето сећања трају. Помагала је Света Недеља свима и дан данас помаже. Ето, ја сам прошле године узео колач за славу цркве, па ми се кућа обрадовала, оженио ми се унук. И ја сам јој много захвалан. Помаже црква свима који од ње траже помоћ и иду у цркву.

***

Црква Свете великомученице Недеље се налази, на петом километру пута, који из Ораховца води ка Призрену и Ђаковици и постојала је још у 14. веку. Помиње се у Архангеловској повељи цара Душана 1348. год. али је неколико пута кроз векове страдала. На западној фасади цркве била су узидана два рељефа у камену са представама Благовести и Светог Ђорђа како убија аждају. Рељефи потичу из 16. века и чувају се у Народном музеју у Београду. Последње страдање је црква претрпела у Другом светском рату, када су је шиптарски екстремисти срушили, а обновљена је и освећена 1976. године на Томину недељу. Од тада се тај дан у овоме крају славио као сабор до 1999. године . Народ је долазио из ораховачког краја, али и из других крајева. Од 1999 - 2003. године црква је била под заштитом немачког КФОР-а. Конак који је запаљен у мартовском погрому 2004. године, је добрим делом обновљен. У овој цркви се литургија служи два пута годишње, на празник Свете Недеље и на Томину Недељу.