Тропар Николају

Имамо предиван повод да кажемо пар речи о светом Николи, а у вези са тим, и о Светом Писму.

Тропаре великих празника и драгих нам светитеља треба да знамо напамет. Никола није изузетак. У првој строфи, главног (зимског) тропара овај светац се назива „правило вере, образ кротости и учитељ уздржања“. Пажња целе Цркве се, на тај начин, на дан прослављања светог Николе, ставља на веру (вера мора бити истинска!); на кротост (јер кротки, и само они, а не горди наследиће земљу (види Мт. 5:5); и на уздржање. Ово последње је практични аскетизам, који даје души слободу и отвара простора Светом Духу да делује.

Све то има Никола. За било коју од горенаведених добродетељи можемо употребити монокл, да бисмо боље размотрили.

Ево, на пример, кротост. Сваки народни вођа (епископу такође) треба да се угледа на Мојсија, а овај је био кротак. Речено је: А Мојсије беше човек врло кротак мимо свих људи на земљи. (4. Мој. 12:3). У то је тешко поверовати, читајући описе догађаја у којима је Мојсије узимао живо учешће. Међутим, истина је. Код засењујућег, самољубивог, у потрази за славом човека, не би деловао Свети Дух. Све и да деоба морске воде, исхрана кашом, и пијећа вода из стена, остану забележени у историји. Ова дела се неће поновити. Али, постоје друга дела. Њих је немогуће пребројати. Богу је угодно да се она испуне у наше дане, исто као што су се испунила у дане старе. И ова, вечна нова, Божија чуда не могу се везати ничим другим, осим гордошћу и занесеношћу Божијих угодника, кроз које Бог одбија да пројави Своју силу и славу.

Николај није имао ништа што би се супротстављало сили Божијој, никаквих жеља да припише нешто себи, уместо Богу. Одавде се и појављују непрестана чуда.

Жив савез истинске вере, кротости и уздржања треба поставити пред собом као стални циљ. Против истинске вере стоје јереси и заблуде. Против кротости – цео букет страсти састављен од гордости, нетрпељивости, злопамтила, самохвале. Све оно, са чиме кротост не може да се саживи. Против уздржања устаје разврат. Мало лакша варијанта – распуштеност. Вероватно да сте сретали људе, богате заблудама, претенциозне и распуштене. Зато са онима, у којима се сјединила вера, кротост и уздржање, тешко да се сте се срели очи у очи. Превише су ретки. Дакле, ево свети Никола! Славите, молите се, добијајте помоћ.

Обратићемо пажњу на још једну ствар. Вера, кротост и уздржање нису без разлога побројани и стављени једно поред другог. То је директни цитат из посланице апостола Павла Галатима. Глава 5. стихови 22. и 23. Почевши од речи а плод Духа јесте... и даље, где је набројано девет дарова Светог Духа. Последња три су вера, кротост, уздржање.

Ово нам, између осталог говори и о томе да су црквене молитве и песме надахнуте Светим Писмом. Држећи се црквене вере и пренебрегавајући књигама Новог и Старог Завета, доводи до чудног расположења, кад човек високо лети и ниско пада. Црква се стога потрудила да напише и општецрквене молитве, да би помоћу њих, ум подложан искушењима, улазио у круг библијских појмова, проналазио извор и пребивао у радости коју му нико не може ослабити.

Послушајте пажљиво молитве за упокојене: „Боже духова и сваке плоти...“ Без тешкоћа, ако постоји жеља, може се наћи веза са Мојсијевом молитвом из Књиге бројева (16:22), где се пророк мало другачије обраћа Богу: Боже, Боже духовима и сваке плоти...

Послушајте заамвону молитву јереја на Литургији. Повезаћете је са речима апостола Јакова: Сваки добри дар и сваки поклон савршени од озго је, долази од Оца свјетлости (Јак. 1:17)

Послушајте молитву Василија Великог пред Причешћем. Тамо ћете чути речи сагреших Господе; сагреших Небу и Теби. Ове речи су из приче о блудном сину (Лк. 15:21). Управо у овим речима је садржано покајање млађег сина, који се пропио, осрамотио и нашао храбрости да се врати.

Нисмо исцрпели списак примера, у којима се препрлићу молитве Цркве са текстом Библије. Има их много. Тропар светом Николају је из овог списка. (Говоримо о главном тропару, с обзиром да летњи има другачији текст, и њега није обавезно знати напамет).

Нећемо оставити празник без практичних закључака. Проникнућемо у црквени чин молитве и у Светом Писму. Радићемо то, док имамо времена. У супротном, шта мислите, зашто Светитељ на иконама држи Јеванђеље?