Гост емисије „За Христољубиву војску“ била је Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја. Разговарали смо о изложби „Српско-турски ратови 1876-1878. и стицање независности Кнежевине Србије“, којом је практично почело обележавање 140 година рада Војног музеја, али и о српским ратним заставама од Првог српског устанка до данас, са посебним освртом на пуковске заставе из Балканских ратова и Првог светског рата од којих ни једна није пала у руке непријатеља.
Од 51 заставе које су у освит Балканских ратова 1911. године додељене јединицама Српске војске 47 је сачувано. У Војном музеју се чува 46 застава, а једна је у париском војном музеју као симбол савезништва српске и француске војске у Великом рату. Једна француска војна застава налази се у сталној поставци Војног музеја. Судбина преостале четири још није потпуно разјашњена.
Једна дилема ускоро би могла бити разрешена. Наиме, 2014. једна застава појавила у бечком Војном музеју приликом откривања изложбе посвећене стогодишњици Великог рата. Реч је, наводо, о застави 2. коњичког пука првог позива „Цар Душан“ која се налаза и у сталној поставци Војног музеја. Стручњаци те установе ускоро ће посетити бечки музеј како би установили да ли је застава аутентична, или је реч о ратној застави која је после Другог светског рата била предмет потраживања из берлинског војног музеја, али никада није враћена Србији.
Које су најстарије заставе у збирци Војног музеја, зашто је ратна застава војничка светиња, како се освештавала и додељивала јединицама, како се израђиване ратне заставе, по чему се разликују заставе прекобројних пукова, зашто је на пуковским застава за заштитника узет Свети Андреј Првозвани, само су нека од питања на која смо дали одговоре.
Верујемо да ће за гледаоце ова емисије бити и својеврстан позив за посету Војном вузеју и освежавање знања из наше војне историје.