Епископ бачки Иринеј примио чланове у манастиру у Ковиљу

На дан празновања Светог Јустина Ћелијског, у четвртак, 14. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј примио је чланове Српске академије наука и уметности у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Представници САНУ посетили су спомен-обележје на кући академика Лазе Костића у Ковиљу и споменик палим српским добровољцима у Првом светском рату.

У Светоархангелском манастиру у Ковиљу, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј и архимандрит Исихије, настојатељ манастира и изабрани Епископ мохачки, дочекали су чланове САНУ, предвођене председником ове институције академиком Владимиром С. Костићем. Добродошлицу, пријатан и духовно користан боравак у манастиру, пожелео је владика Иринеј, који је истакао радост да, на иницијативу Академије наука, долази Академија у походе једној светињи, што, како Епископ бачки истиче, није уобичајено нигде у Европи.
То је показивање, схватање односа између вере и знања, Цркве и науке, хришћанства и научног истраживања. Сами знамо да је деценијама била таква тенденција да се сматрало да је вера, као пут сазнања, неприхватљива за науку и научнике. И обрнуто. И једно и друго је била заблуда која није потпуно нестала ни код нас, ни у свету уопште. Сазнање да је вера компатибилна, усагласива и природно одређена да буде у сарадњи са науком и научницима, и обрнуто, то је вековно историјско искуство. Нити је могућно бавити се теологијом без икаквих научних претпоставки, нити је могућно ограничити наше знање само на неко емпиријско знање, казао је владика Иринеј у гостопримници манастира у Ковиљу. Такође, Епископ бачки је навео да је следећа година прилика да се САНУ и Српска Православна Црква заједнички ангажују поводом прославе осам векова аутокефалије Српске Цркве.

Сами епископи или теолози нису довољни нити могу да објасне све аспекте тог величанственог и пресудног догађаја за нашу историју. Карловачка митрополија је неговала укупни живот српског народа у туђинској империји, одржала га и омогућила уједињење српског народа. И то је једна од значајних годишњица. Ове године прослављамо годишњицу присаједињења Бачке, Барање, Срема и Баната Србији. Имамо много повода и разлога за сталну и трајну узајамну сарадњу, са свом свешћу о различитим путевима сазнања, али са једним заједничким циљем и усмерењем, објаснио је владика Иринеј.

У свом обраћању, академик Владимир Костић је рекао да чланови Српске академије наука и уметности нису данас случајно посетили манастир у Ковиљу. Као и Српска Православна Црква, и ми покушавамо да трагамо за нечим што се зове нормалност. Трагање за нормалношћу, трагање за вредностима. Не постоји ни старија ни заслужнија институција у овом нашем народу од Српске Православне Цркве. Српска Црква је залога нашег континуитета. Било је историјских периода када овај народ, сем своје Цркве, није могао да нађе ниједно друго уточиште сем тих манастирских дворишта. Да бисмо опстали морамо да знамо ко смо, одакле потичемо. Није више у питању да ли је неко верник или неверник, ради се о вредностима које заједно делимо, рекао је председник САНУ.

Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, казао је да је Светоархангелски манастир у Ковиљу успео да изроди велики број људи који су задужили српски народ, и то не само на пољу духовности и молитве, већ и на пољу културе и науке. Манастирска слава је био највећи догађај који се дешавао у Шајкашкој. Десет до петнаест хиљада људи се овде окупљало, и у оно старо време то је било место где су се договарали послови, женидбе, то је био центар духовног окупљања и окрепљења, нарочито у време страдања и ратова, истакао је директор Историјског архива Града Новог Сада.

После поздравних беседа, Епископ Иринеј и академик Костић су разменили пригодне дарове.

Чанови хора Светоархангелског манастира у Ковиљу, на челу са диригентом јерођаконом Јеротејем, отпојали су неколико композиција. Чланови Српске академије наука и уметности су посетили главну цркву Светоархангелског манастира, потом параклис Светих Отаца Атонских, радионицу свећа и погон за производњу ракије. Отац Исихије је упознао присутне са фрескописањем храма сазиданог 1740. године. Иконостас је радио Аксентије Мародић, суботички сликар. У току је осликавање манастирске цркве, ради се фреско-сликарство, по древној техници на свежем малтеру, навео је изабрани Епископ мохачки.

Непосредно пре доласка у Светоархангелски манастир, код спомен-обележја на кући Лазе Костића, српског књижевника рођеног 1841. године у Ковиљу, чланове САНУ са историјатом насеља у Бачкој је упознао г. Петар Ђурђев. Отац Лазе Костића је био шајкашки капетан, Петар Костић, који је своју ратну славу извојевао у току 1848. године, у чувеној бици на Велики петак, која се одиграла између Мошорина и Вилова, када је био доведен у питање опстанак српског народа на овим просторима. Лазин отац је добио задатак да чува положаје код Вилова. Он је тако ушао у анале војне славе. С обзиром на то да је био шајкашки капетан, мало је времена проводио кући, тако да је Лаза Костић одрастао код свога ујака и код своје тетке. Та кућа се налазила овде где сад стојимо, у породици Јовановић. Лаза је ту имао прелепо детињство, рекао је г. Ђурђев.

Грађани Доњег и Горњег Ковиља су поставили ову плочу 1923. године, у знак сећања на великог новинара, правника, писца, који се родио у Ковиљу. Недалеко од храма у Ковиљу и куће у којој је Лаза Костић одрастао, налази се и споменик палим солунским добровољцима, односно жртвама које је Ковиљ дао у борби за национално ослобођење и уједињење, борцима који су погинули на Кајмакчалану. Директор Историјског архива Града Новог Сада је навео да је Ковиљ дао немалу жртву, уз објашњење да је 48 људи погинуло као добровољци у Првом светском рату, на страни српске војске. У Ковиљу је увек негована национална свест, српски језик и духовност, зато нас и не чуди да се најзначајнији манастир Епархије бачке, односно како ми овде поносно кажемо Шајкашки Хиландар, развијао управо овде и постао један од најзнаменитијих манастира у Карловачкој митрополији, додао је г. Ђурђев.

Српска академија наука и уметности је највиша научна и уметничка установа у Републици Србији, која у оквиру својих задатака, мисије и циљева развија науку и подстиче уметничку делатност.