Света Февронија – покровитељка омладине у Подгорици

Наша света Црква 8. јула слави Свету преподобномученицу Февронију чије су мошти у Сабарном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.  Тим поводом уочи празника, у суботу 7. јула у 20 часова након Вечерње у крипти Храма ће бити представљено издање њеног житија о коме ће говорити  јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, а у недјељу у 8 часова, Епископ буеносајрејско-јужноцентралноамерички г. Кирило служиће Архијерејску литургију.  

„БЕСЦЈЕН БЛАГО“ У ПОДГОРИЧКОМ ХРАМУ

,,Света великомученица Февронија покровитељка је, и заштитница, и молитељка за омладинуподгоричку, нарочито за дјевојке, и подстицај њој да крене путем саможртвене љубави, онеХристове, христолике љубави, цјеломудрене љубави која је красила Свету Февронију.“(Митрополит Амфилохије)

Вишевјековно је свједочанство христољубивих војника, блажених великомученика, који су трпећи многе муке Христа ради, страдајући свједочили своју вјеру и љубав према Богу, који су се својим тијелима борили и са огњем, и са мачем, и са различитим, смртоносним облицима мучења, истрајношћу се успротивили и осрамили силнога у злу. Господ нас је удостојио њихових светих моштију како би нам били свјетионици у доби великих искушења и лутања, ради свих нас боготражитеља.

Посебно мјесто заузимају мошти светих дјева, у врлинама беспријекорних, које свијетле уз Пресвету Богородицу, као најљепши бисери наше вјере и служе нам као врлински узори и утјеха у данима највећег греховног пада, неморала и безбожја.

,,И можемо браћо и сестре са великом сигурношћу рећи да у нашој Црној Гори, која је заиста прекрасна земља, нема светијих мјеста од оних ђе нам се кивоти светитеља чувају. А међу светим моштима којима смо обдарени, посебно мјесто, сигурно, а то ће сви други светитељи посвједочити, припада моштима преподобномученице Февроније. “(Јеромонах Рафаило Бољевић, Бесједа на празник Свете Февроније 2015)

Чувајући њене мошти у Саборном храму Христовог васкрсења, у Подгорици, ми чувамо сјећање на ову Христову дјеву и величамо је као заштитницу и узор свим младим дјевојкама наше земље, да нас својим примјером подсјећа на цјеломудреност и кротост које красе сваку душу праведну.

Због тога и Псалмопојац – Пророк, рече: Диван је Бог у светима Својим, додајући: Он ће дати силу и утврђење народу Своме (Пс. 67; 36).

ДИВАН СИ ГОСПОДЕ У СВЕТИМА СВОЈИМ

Света Февронија је мало позната и међу данашњим хришћанима. Крајем 3.вијека у пустињској Асирији, на источном крају тадашњег Римског царства, за вријеме незнабожног цара Диоклецијана, живјела је ова мало-позната, а света великомученица Февронија. У женском манастиру, као млада дјевица, од своје друге године, васпитавала се и врлински уздизала у монашком животу.

Васпитавана под будним оком своје тетке и игуманије манастира, која је своје духовно знање стечено од претходних генерација вјерно преносила на дјевојке, Февронија се својим врлинама наричито истицала међу осталим дјевојкама. ,,Она беше толико лепа, да никакав живописац не би могао насликати лепоту цветајућег лица њеног. Февронија, желећи да умртви тело своје, усрдно се предаваше толиком пошћењу и уздржању, да никада досита ни хлеба јеђаше ни воде пијаше, него свагда глађу и жеђу, многим подвизима и трудовима изнураваше тело своје, па се и сну мало предаваше.“(Ава Јустин Поповић, Житија светих за јун) Но, њена красота није увенула и она је узрастала у врлини. Како се не би сусрела са саблазнима овога свијета, нити пожељела многе земаљске украсе, она је била сакривена од свијета и свијет од ње. Тако је дане, када су манастир посјећивале и свјетовне жене, монахиња Февронија остајала иза завјесе, читајући Свето писмо.

,,А та њена тјелесна љепота била је израз и символ њене унутрашње, духовне љепоте и њеног унутрашњег лика и образа који је поприлично ушао у зону подобија, не само подобија него преподобија.“(Јеромонах Рафаило Бољевић, Бесједа на празник Свете Февроније 2015)

Февронија је била оштроумна и жељна знања, и њеној су се мудрости дивили сви, јер она је била кротка, смиреноумна, цјеломудрена и свима врлинама украшена.

,,Има, браћо и сестре, једна карика у њеном житију, веома важна и јасно изражена. А то је њен однос према светом Јеванђељу, према светим књигама. Тамо јасно стоји да је сва била преиспуњена духом Јеванђеља, да га је читала умом и упијала срцем, и да је од Божије ријечи, Божијега слова, вјечнога Божијега слова, примала енергије Духа светога које су је обнављале и учиниле тако прекрасном и моћном.“(Јеромонах Рафаило Бољевић, Бесједа на празник Свете Февроније 2015)

Имала је божији дар да слово Јеванђеља и другима преноси, проводећи вријеме у поучним и душекорисним разговорима. Многе је приводила вјери, коју је на крају посвједочила својим страдањем.

У том посљедњем прогону хришћана, покренутог од стране римског цара Диоклецијана, гонитељи су стигли чак до ивице царства, до града Нисибиса гдје је светитељка живјела.

Чувши да су се мучитељи приближили, сестре из манастира су побјегле да се сакрију, али упркос наговарању сестара, Февронија је одлучила да остане са својом игуманијом и вјерно послужи Господу до смрти. Она је својим сестрама поручила: ,,Жив ми Христос, коме се обручих и коме поверих душу своју, нећу отићи одавде, него ћу ту умрети и ту се сахранити.“(Ава Јустин Поповић, Житија светих за јун)

У то вријеме је била уобичајена појава да по налогу цара намјесници и епарси налазе и хватају хришћане, везане их изводе на јавна и централна мјеста у граду, тргове или амфитеатре гдје су окупљали народ да посматра сурова мучења и погубљења мужева, жена, мајки, дјеце, стараца, дјевојака и младића који нису хтјели да се одрекну вјере у јединога Бога.

Тако је и млада Февронија 25. јуна 304. године, у својој тек двадесет првој години, изведена да пред народом, војском и царским намјесником крвљу исповиједи вјеру у Христа.

Због њене љепоте и младости нудили су јој брак, почасти и многа земаљска блага   како би се дјевица навела на одрицање од вјере. На то је света Февронија одговорила свом мучитељу Селину: ,,Судијо! ја имам на небу нерукотворени дворац, у коме се закључује брак који се никада не раскида, а мој мираз је – цело небеско царство. “(Ава Јустин Поповић, Житија светих за јун)

Њено страдање Свети владика Николај описао је стиховима:

Февронија дева Христа исповеда
Стојећи пред судом, крвава и бледа.
Февронија млада ко палмова грана.
Од краснога плода грана отежана,
Па Селину збори: „Ја женика имам.
И никакве части од тебе не примам,
Христос моја слава, Христос моја дика.
O да красна лика мојега Женика!

,,И она као таква, чиста и пресвета, готово немајући никавог контакта са сујетом овога свијета, (…) , приносила ја Господу, када је дошло вријеме, не сузе и не уље из алавастра, и није му ноге квасила косом главе своје и сузама, него је умила ноге Господње крвљу својом.“(Јеромонах Рафаило Бољевић, Бесједа на празник Свете Февроније 2015)

Она је због своје досљедности и христољубља била предана на незамисливе и нечовјечне муке, од којих су сви били занијемили. Мучитељи су покушали да јој сломе дух, откидајући јој дио по дио тијела. Но ова света дјевојка је све муке претрпјела ради љубави Божије и вијенца вјечне славе.

Сеци, сеци ноге – пут су превалиле!
Сеци, сеци руке – посо су свршиле!
Сеци, сеци језик – срцем ћу сe молит!
Крши, крши уста – срцем ћy говорит!
Шибај, дроби, тело – нашто ћe ми тело?
Лепше ми је Женик спремио одело.

Њеном трпљењу задивили су се сви, па и сенатор који ју је мучио. Међутим, у њему се бијес још више разјарио и он је наставио са мучењем, све док јој и поред удова и зуба, и главу није погубио. Својим непоколебивим исповиједањем Христа Господа дарована јој је благодатна и незамислива снага, којом је побиједила тјелесног и духовног непријатеља.

Убрзо након што је предала своју душу Господу, њена крв бјеше освећена, а њене свете мошти вјерни народ је са великом пажњом сакупио, и као светитељки исто вече отпојао службе и славословља.

Њеног џелата је убрзо стигла казна. Он је полудио и, ударивши главом о зид, умро.

ПРЕНОС МОШТИЈУ У ПОДГОРИЦУ

,,И ми данас сабрани овдје, налазимо се на духовним горама Црне Горе, јер Црна Гора нема чиме друго да се хвали пред небесима до светим моштима житеља неба“ (Јеромонах Рафаило Бољевић, Бесједа на празник Свете Февроније 2015)

Претпоставља се да је лобању свете Февроније из Цариграда, током једног од своја два путовања на Исток, донио у Србију наш отац свети Сава. Приликом оснивања манастира Светог Марка Јеванђелиста у Подгорици, граду рођења његовог оца Стефана Немање, свети Сава ју је приложио заједно са моштима великомученика Теодора Стратилата. Света обитељ је чувала мошти до доласка Турака, и тада се на мјесто порушеног манастира уселила муслиманска породица Ђечевић. Ђечевићи су вјерно чували ове светиње до 1900. године када су их предали Цетињском манастиру. Сматрајући да је лобања светитељке „занемарена“ од цетињске обитељи, која поред кивота светог Петра Цетињског има десницу Јована Претече и дио часнога крста, тадашњи игуман манастира отац Лука Анић 1998. године је приликом монашења сестре Февроније, у манастир Ждребаоник, донио стари, сребрни, лијепо исковани кивот са лобањом мученице, и оставио је сестринству на чување.

Ове године се обиљежава двије године од преноса кивота са моштима из манастира Ждребаоник у Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, Саборни храм наше Митрополије. Света преподобномученица Февронија други пут долази у Подгорицу.

Да бисмо били свјесни какав имамо благослов и покровитељство, којег нас је удостојила предајући своју свету главу нашем народу на чување, морамо се вратити њеном житију. Тамо се наводи да нисибијски епископ, иако имајући велико молитвено усрђе према овој светитељки, није могао добити ни дјелић њених моштију без усрдног мољења њене игуманије, када је дозволила да се један њен зуб пренесе у њен новосаграђени храм. Стога не смијемо заборавити на благослов који имамо чувајући њену свету главу, круну њеног страдања.

ЊЕНИМ ПОКРОВИТЕЉСТВОМ НА ПУТУ ЈЕВАНЂЕЛСКИХ ВРЛИНА

Са моштима који свједоче подвиге светих великомученика Христових, ми имамо живи доказ њихове љубави ка Господу, њихове богоугодности и на крају обожења. Они су својим животом посвједочили да су дисали и живјели Јеванђељем.

Света Февронија, као пречиста дјева дата нам је као врлинска слика, да обнавља цјеломудреност код младих покољења, особито код дјевојака. Читајући њено житије откривамо величину њене вјере и несебичне љубави према ближњем. Како је свој земаљски вијек провела у манастиру, људима из свијета могу њене врлине дјеловати недостижне. Ипак нам она треба бити примјер да тим путем и тим врлинама тежимо, имајући њу као заштиту и упориште.

Поклонимо се дубоко њеном „необичном трпљењу“ и замолимо је за помоћ: ,,Распета за Христа Господа и ближње твоје, умножи вјеру, наду и љубав у срцима престоног града Подгорице, обнављај цјеломудреност особито код младих покољења и огањ христољубља у њиховим срцима. Амин.“ (Митрополит Амфилохије)

Сестринство Свете Февроније, Подгорица