Послије 70 година огласило се звоно Саборног храма Подгорице у Доњој Горици

Његово високопреосвештенство Архиепсикоп цетињски Митрпополит црногорско приморски г. Амфилохије са Његовим преосвештенством Епископом диоклијским г. Методијом служили су Свету архијерејску литургију и освештали Храм Светих мученика Кирика и Јулите у Доњој Горици у Подгорици.

Архипастирским словом обратио се Високопреосвећени Митрополит који је подсјетио на Ријечи Гоподње да ће на апостолу Петру, који исповједио Христа Ти си Син Бога живога, саградити Цркву коју врата пакла неће надвладати:

„Саградио је Господ Цркву Своју не на тијелу и крви, памети апостола Петра него на вјери надахнутој Духом Светим. Он је тај који је камен темељац а кроз Њега и вјеру према Њему и Свети апостоли. На том камену темељцу саграђена је Црква Божја и све што се уграђује у њу остаје вјечно и непролазно.“

Нагласио је да је црква посвећена Светим Кирику и Јулити, која се данас освештава, живи свједок да све што се на Христу Богу гради опстаје чак и кад се измјени јер се увијек нађу људи који ће поново изградити оно што је на имену Божијем. Овај свети храм чији су темељи у древна хришћанска времана више пута је обнављан.

„Овај храм поново је запустио послије Другога свјетскога рата, био је скоро рушевина, али зато што је саграђен на том камену темељцу он се увијек обнављао као и наш живот и живот Цркве Божије“, рекао је Митрополит и подсјетио да је народ Божји био разагнат од ове светиње од истих обезбожених људи који су покушали да спријече њену обнову да би градили некакву своју цркву која није Божија јер није саграђена на камену темељцу него на људској лажи и сујети, на обезбоженој идеологији.

Истичући да је та иста идеологија убијала Оца Небескога, па је зато братоубилачка и оцеубилачка, владика је изразио наду да су кроз обнављање ове светиње и они обновили своју душу, вјеру и вјерност Цркви Христовој која је саграђена на темељима онога што је вјечно и непролазно.

„У свему ономе што човјек гради на земљи уцртан је Крст и Распеће Христово, али и Његово Васкрсење. Све је у знаку Христовог Васкрсења и Распећа, и храмови који се граде и они који се у њима крштавају и причешћују“, казао је Митрополит Амфилохије и додао да то потврђују и Свети мученици Свети Кирико и Јулита у чији спомен су се кроз вјекове као и данас градили и граде храмови. Подсјетио је на храм који је саграђен у ове наше дане у Велици који је никао из мученичке крви више од 500 жена, дјеце и стараца пострадалих од наци-фашиста, као и на све мученике који су кроз вјекове до наших дана пострадали за Христа Бога.

Осврнуо се на прославу Светих царских мученика Романових у Русији у којој је ове године учествовало стотине хиљада вјерника, што показује да они који су Божији не могу бити забораваљени.

Архиепископ цетињски је благословио приложнике и све који су помогли да се овај храм обнови и подсјетио да је данас на освећењу и Епископ диоклијски Методије који овдје служи своје прве архијерејске Литургије са титулом древног епископа који је овдје од трећег- четвртог вијека.

Нагласио је да се преко титуле Епископа диоклијског обнавља Црква која је овдје утемељена од древних апостола у којој је био Свети Јован Владимир и многи други који су у древној Диоклији служили кроз вјекове све до Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве који су то свето сјеме Божије умножили прије 800 година оснивањем Зетске митрополије, данашње Митрополије црногорско приморске.

„Обновом овог храма започињемо обиљежавање 800 – годишњице утемељења наше Митрополије и добијања самосталности Жичке архиепископије, Пећке патријаршије чији је изданак и наша Митрополија била и остала кроз вјекове“, истакао је Митрополит и додао да би било добро да се они који су затровани болешћу „брозоморе“ исцијеле јединим лијеком – Црквом. Да се врате Цркви Христовој, диоклијско-зетској утемељеној прво у храму Светога Марка у Подгорици, па у Светим аргангелима на Превлаци, а не да стварају своје секте. Изразио је наду да ће и они почети да граде будућност на крајеугаоном камену Христу Богу – Небеском царству.

Подсјећајући да у сваком народу има лажних митологија, владика је казао да се данас у Црној Гори појављује „монетенегринска“ митологија:

„Само људи који немају страха Божијег, вјере могу мислити да се на томе може градити будућност Црне Горе, њена срећа и напредак. Све што је саграђено у Црној Гори, древној Зети, Диоклији, у нашем светосавско-светодиоклијском народу грађено је на том камену темељцу, вјери апостола Петра који је исповједио Христа као Сина Божијег који је пут, истина и живот.“

Након што је освештан и преломљен славски колач Митрополит је подсјетио да је послије 70 година први пут звонило звоно на овом Саборном храму града Подгорице, који је велика светиња подигнута прије Немањића, за вријеме Византије.

„Црква Христова, апостолска наставља своје дјело без прекида са свим распећима и страдањима кроз вјекове до данашњег дана. Свједок тога је и овај свети храм који васкрсава да би и ми кроз њега васкрсавали као и права истинска вјера“, закључио је Митрпополит црногорско приморски Амфилохије

Скуп је благословио и владика Методије који је заблагодарио прво Господу који је омогућио да се ови храмови поново обнављају и рађају у складу са обнављањем и преображењем наших душа:

„Увијек је постојала та тајновита веза имеђу пропадања и обнављања рукотворених храмова и нерукотворених, који су душе људске, кроз читаву нашу историју хришћанску и човјечанску.“

Тумачећи данашње Јеванђеље, Епископ диоклијски је рекао да нам је Господ указао да пропадамо у море идеологија када се уплашимо таласа овога свијета који наваљују на нас и нашу барку и када склонимо поглед са Христа, као што је то урадио и апостол Петар.

„Док је год у Христа гледао он је по таласима ходио, чим је склонио поглед са Христа, погледао у таласе, уплашио се, почео је да тоне. Кроз то нам је Христос показао да и кроз сву нашу историју ми, стално склањајући поглед са Христа, наново тонемо и пропадамо у морске дубине“, истакао је у поучном слову владика Методије и додао да је данашњи дан свједок, хвала Богу, да се са обновљењем овога храма и наше душе невидљиво обнављају и да нас Христова рука полако из морских дубина диже на видјело дана.

Заједничарење је настављено за трпезом љубави уз програм који су приредила дјеца са вјеронауке при храму у Доњој Горици. Домаћин славе за наредне године је братство Мугоша на челу са Игором, кумом славе.

Весна Девић

Фото. Јован Радовић