За Христољубиву војску

O Првом светском рату и јубилејима који су обележавани тим поводом говорили смо на различите начине малтене у свакој досадашњој емисији „За Христољубиву војску“. У овом издању о Великом рату говоримо из угла српско-грчких односа у првој половини 20. века о којима се не зна баш много у нашој јавности.

Наш гост била је др Александра Пећинар аутор књиге „СРПСКО-ГРЧКИ ДИПЛОМАТСКИ И САВЕЗНИЧКИ ОДНОСИ 1912 -1918“, у издању Медија центра „ОДБРАНА“, иначе наш водећи стручњак у области српско-грчких политичких контаката у првој половини 20. века.

Из њене богате биграфије издвајамо и то да је члан Научно-истраживачке фондације „Елефтериос К. Венизелос“ и њихов представник за Србију, сарадник Центра за истраживање православног монархизма и других научно-истраживачких установа, носилац бројих награда и признања.

Сарадник је Школе националне одбране Универзитета одбране Србије, а о српско-грчким односима у време Балканских ратова и Првог светског рата одржаће ускоро и предавање на Школе националне одбране Грчке.

У разговору смо се посебно осврнули и на њено учешће на међународној конференцији о Првом светском рату у Лимносу поводом 100 година од примирја потписаног у завршници Првог светског рата 30. октобра 1918. у Мудросу између Османског царства и Велике Британије као представнице Антанте. Као један од главних говорника на тој конференцији у свом излагању о Првом светском рату на Балкану дала је и своје виђење савремених стратегија у историјској перспективи.

У емисији је било речи и о њеном прадеди академику Миладину Пећинару, једном од 1300 каплара и неговању успомена на 358 грчких војника који су су крајем 1918. и почетком 1919. године страдали на српској земљи од хладноће и болести и сахрањени су на војничком гробљу у Пироту.